Prosvetni glasnik

538

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ ЗБОРА

ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Арх. Иестор находи да сепрема нашим приликама и потребама ограниче гимназије на 7 година, а доцније нека се и на 8 година продуже. Што се броја часова тиче, находи, да много седење у школи доиста уди развићу дечијем, а особито нашем народном темпераменту не годи много седење у школи. По ред тога, кад се деца преоптерете, нерадо уче. М. МиринковиИ мисли, да треба најпре одредити предмете, којн су потребни да се заврши опште образовање, а који су потребни за припрему за стручно образовање, па тек тада може се водити реч о броју часова и ђака у једном разреду. Др. ДокиК. изјављује, да није довољно решити само број часова па да се осигура здравље дечије, но треба узеги у рачун и грађевине школске и намештај школски. Он је за то да у нижој гимназији буде ио 4 а у вишој по 5 часова дневно, изузимајући вештине У томе слаже се с њим др Л. К. ЈазаревиИ. За тим је главни Збор одлучио да се предложени наставни план усвоји као основа за специјалну дебату У тој цељи Мииистар просвете ставља на дневпи ред, 1. Науку хришГганску. Др. Докип примећује, да у вишој реалци нема науке хришћанске, с тога би је требало и из више гимназије избрисати, а у III и IV разреду да се смањи са по једним часом, тако да се учи у I и II разреду са по 2, а у III и IV са по 1 час недељно. Карић сматра да тежиште наставе у основној школи и гимназији лежи у одгајивању моралних карактера. Тврди да наш народ стоји на доста ниском ступњу морала и да све ниже пада, и за ово наводи примере из дебате која је вођена на прошлој Народној Скупштини. Противан је и самоме имену »наука хришћанска«. Но пошто је то по закону немогуће изменити, с тога би науку хришћанску требало поделити на два дела: на »хришћански морал« и на »историју хришћанства«. Ово се нраЋда и самим нашим вишим националним гледиштем, пошто има Срба од три вере. Ако би се ова подела. примила, паставнил тих наука био би помогнут и од осталих наставника , што сада, кад се само догме предају, није могуће. Тврди да је у наставни план Француске уведен предмет »морал«. Предлаже да се овако подељена хришћанска наука предаје са по 1 сатом недел,но у прва четири разреда. Арх. Дучић сматра, да би било штетно и један час одузети хришћанској науци од онога што је предложено, а то је само 11 часова кроз све разреде. Помиње велику заслугу коју је хришћанска наука и црква учинила народу српском. Одношаји цркве на западу не могу се упоређивати с положајем цркве у нас, јер наша је црква народна, и вазда била са на-

родом заједно. С тога је потпуно за то да остане онако, како је у наставном плану, само да се место обредословља ^ часа нредаје 1 час обредословље и 1 час тумачење светога писма. Министар објашњава да је у нлан ушла само »хришћанска наука«, а шта ће се из ње предавати, то ће се одредити детаљпим програмима, који ће се доцније израдити у договору с вишом духовном влашћу, којој су сами земаљски закоии гаранговали то учешће. Св. НиколајевиК, мисли, да кад би се нредавање „науке хришћанске« друкчије удесило, а не као сад, могло би се са 8 часова постићи и то распоредивши на —-3 разреда, али никако да се не предаје у нрва три разреда. Из »науке хришћанске« да се узме тумачење св. писма са 4 и обредослочље а историја цркве /са 4 часа недељно, а догматички део да се избаци. Св ВуловиК моли, да се што пре пређе самој ствари. Слаже се с г. Докићем да у I и II разреду буде по 2 а у III и IV по 1 час. Ст. МарковиИ, проф., изјављује, како је наука хришћанска као наставни предмет код деце омаловажена, а узрок су гоме сами наставници, који су неспремни долазили на места наСтавничка, па нису умели тај иредмет да омиле деци. Арх. Нестор изјављује, да по хришћакској науци нема морала без вере, и конема вере тај нема морала. Могао би се катихизис поправити и скратити, али се никако не може избацити. Никако не пристаје да се број часова скраћује, пошто се том науком практички васпитава. М. Маринковић сматра, да је доволлго за хришћанску науку, ако се предаје 4 годиие у основној школи и 4 године у нижој гимназији. Места јој нема у вншој гимназији, пошто се гамо припрема за стручно образовање. Ж СимиА предлаже, да се за хришћанску науку одреди 10 часова, тако да од I —V разреда буде закључно по 2 часа недељно, јер се иначе неће моћи извршити оно што треба да се сврши у гимназији из те науке. П. Ђорђевић сматра, да је потребно казати шта да се предаје у ком разреду из те науке, пре него се реши с колико часова у ком разреду да се иредаје. Ако би се предавао хришћански морал и ново-заветна историја, довољно је 6 часова недељно и то у нижим разредима. С. ЖивковиК вели, да је !87о. г. укинуто предавање науке хришћанске у вишим разредима, па ипак није никакав нарочит назадак онажен у моралу. Напротив наређење молитве пре и после школе изазивају различне нереде; према томе, а и према ранијем ка-