Prosvetni glasnik

ЗАЦИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА

ГЛАВНОГ ПРОСЕТНОГ САВЕТА

537

Прелазећи на наставу класичких језика помиње како браниоци те наставе веле да се њоме 1. гимнастицира ум, 2. уводи омладина у духошш живот старих народа. Што се првог разлога тиче, находи да је излишан, пошто се ум може гимнастицирати сваком другом науком н. пр. јестаственицом или другом; све то зависи од методе. Други разлог је исто тако слаб, јер се и изучавањем културне историје може омладина увести и лакше и пре у духовни живот старих народа. Најзад изјављује да предложени план у опште није добар, с тога што су и по њему деца преоптерећена многим часовима, што је стешњен простор за јестаственицу и што је дат велики број часова латинском језику. Др. Валента мисли да је и по закону и иначе латинском језику савршено место у гимназији и то не мање но колико му је дато предложеним наставним планом. Само разумевање терминологије, која је скоро сва иозајмљена из латинског и грчког језика, захтева да се латинском језику велика пажња поклони. У осталом слаже се с г. Карићем да су природне науке сужене и метуте само у нижу гимназију, па предлаже да им се да у великој гимназији места. И њему се чини да је немачком језику дато много часова. Св. НиколајевиК вели, сложио би се с Карићем, да је наставни план склопљен онако као што је био у гимназијама средњега века, но пошто у овоме плану нема ни спомена о класицизму у оиоме смислу, то находи да беседа г. Карића није на месту, јер нема онога непријатеља кога г. Кари11 замишља. И говорник би био за то да се одузме од латинског језика по 1 или 2 часа, а тако исто да се одузме нешто и од немачког језика, али што се у главноме тиче, слаже се с предложеним наставним планом. КариК понавља да не мисли да латински језик није потребан за опште образовање, а што се гиче образовања карактера за то имамо довољно идеала и у нашој историји. Не може се сложити с тиме, да се латински језик учи само као припрема аа вишу стручну наставу. ДучиИ иита, је ли на дневном реду претрес о латинском језику или начелно о наставном плану. Министар одговори да је претрес у начелу, но да је од великог значаја уноси ли се и у коликој се мери уноси латински језик у наставни план гимназије, па с тога и сматра да је дебата умесна. С. ЖивковиА вели, да се по закону не може латински језик искључити. Но он би рад био да се поведе реч о томе: хоће ли виша гимназија бити за

себе а нижа за себе, пошто се то из предложеног наставпог плана не види. Министар изјављује да су само два нредмета ушла у гимназију која се продужују у вишој: матетемагика и Француски, но мисли да та два предмета неће иравити тако велике сметње, те да се неће моћи заокруглити настава у ннжој гимназији. М. Маринковић враћа се на питање, које је истакао С. Шивковић. Говорник сматра основну школу и нижу гимназију као једну целину за опште образовање, а велику гимназију са великом школом као другу целину, за стручно образовање. Према томе могло би се у неколико одступити од предложеног наставног плана, но најзад може се исти примити с неким исправкама. Не сматра да су деца преоптерећена великим бројем часова, јер држи да деца треба само у школи да уче, а ван школе да су слободна. Што се тиче природних наука, он је за то да им треба дати више часова у нижој гимназији, али их никако не понављати и у вишој гимназији. Што се латинског језика тиче, он је доиста нриправа за строго стручно образовање, с тога ако не би остао предложени број часова, оно да му се јошкоји час дода. За немачки језик је да се не учи 7 ио само 4 године, н то тако, ако се усвоји да се учи у нижој, да се не учи у вишој гимназији или обратно, с тога што би требало све предмете само но један пут и то или у вишој или у нижој гимназији учити, а не у обема. Св. ВуловиЛ сматра да је наставни план направљен по закону, с тога мисли да се може прећи на специјалну дебату. Ж. Симић је да се предложени наставни план узме за основу, но да се пре приступања снецијалној дебати рашчисти пигање о броју часова за један [»азред. П. ЂирђевиК мисли да ваља рашчистити ова два питања: 1, О свези која постојн између основне школе и гимназије и какве ђаке шаље основна школа у гимназију ; 2. О међусобној свези предмета. Из свега говора не види какав карактер треба да заузме наша гимназија. Требало би одлучити, хоће ли у вишу гимназију ући само хуманитарни нредмети или више реални. Треба рашчистити и питање о томе: колико часова да може имати највише један разред? С. ЖивковиК помиње да није нигде нашао да је вишом влашћу решен број часова унанред. Но ако се реши колики број часова сме бити у разреду, требало би у исто доба решити и колико ђака сме бити у једном разреду.