Prosvetni glasnik

записник главног звора главног просветног савета

550

А. НиколиА мисли да књиговодство и кореспонденција нема места у реалци, а иошто се не може избацити, за то је да буде 1 час. П. ЂорђевиЛ сматра да се часови ручнога рада не могу упоредити с часовима школским, и ако се то двоје упореди находи да у реалци има мање часова научних предмета но у гимназији, с тога не мисли да су преоптерећени ученици реалке. За то је да остане књиговодство и кореспондепција са 2 сата као што је у предлогу министровом. С. МаркпвиЛ казује ностање реалке како је она постала од трговачке школе. Што се тиче књиговодства и кореспонденције, он је за то да остане у реалци са 2 часа недељно. Тај је предмет остао у реалци из трговачке школе, но га ваља технички предавати а не као у трговачкој школи. М. Миловук одговара г. Марковићу да књиговођење није прешло из трговачке школе у реалк>, но га је завела Народна Скупштина 1874 године. С. ЛовчевиИ пристаје уз предлог А. Николића. Ј. Пецић је за то да се наставни план садање више реалке изједначи с наставним планом више гимназије те да од садање реалке постане још једна гимназија у Београду, а у исто доба да се изјави министру жеља да се постара уклонити све законске сметње, како би се могла основати права реалка у модерном смислу. Иначе ако се то неће, он је за предлог министров. Пије за то да се кореспонденцији откида ни један час пошто је и то мало. Министар ставља ствар на гласање и Збор једногласно усваја предлог министров да се књиговодство и кореспонденција учи у VII разр. са 2 часа недељно. Министар ставља на дневни ред Француски језик. Предлаже да буде у V, VI и VII разреду са по 5 часова недељно ; што Збор једногласно прима. Министар ставља на дневни ред Немачки језик, и предлаже да буде као у гимназији у V, VI и VII разр. са 2 часа недељно. Усваја се. Министар ставља на дневни ред Историју. М. Миловук мисли да се у реалци нредаје стари и средњи век у V, ноеи у VI а најновији у VII раз. С. Милосављевић мисли да је много за најновију историју цела година. Д. ЈовановиК находи да је мало времена за историју општу, ако ће се предавати као у гимназији, ако ће у мањем обиму, да буде по 3 часа недељно. С. НиколајевиИ пристаје уз предлог Миловука, с тога да би се избегла једностраност у образован.у техничара, а што се броја часова тиче да остане по предлогу.

П. Ђорђевић слаже се с Николајевићем а за број часова остаје по предлогу. Министар ставља на гласање свој предлог као што је у штампаном наставном плану и Збор са 18 против 4 гласа прима предлог министров. Министар ставља на дневни ред Хемију. Прима се. Министар ставља на дневни ред Физику. Збор усваја једногласно предлог мипистров да се Физика учи у III разреду основи са 3, а експиримен тална у V са 3 а у IV са 4 часа недељно. Министар ставља на дневни ред Механику. С. Марковић находи да је за механику довољно 2 часа к >о што је у иредлогу министровом пошто се учи у физици мехаЕШчки део. Збор примд предлог министров. Министар ставља на дневни ред Технологију. Арх. Дучић слаже се с предлогом особиго с тога што је историја техничких проналазака везапа с технологијом. С. МарковиИ слаже се с предлогом министровим. П. Ђорђевић пита каква је то технологија, је ли хемичка или механичка. Министар одговара да је то општа технологија; с тога је и стављена после Физике а упоредно с механиком. Збор прима предлог министров. Министар ставља на дневни ред Алгебру. М. ЈовановиК мисли да не треба реалци дати више часова но што има у гимназији, пошто ученици гимназије уче у великој школи у природњачко-математичком одсеку исто онако математику као техничари у техничком Факултету. Министар и сам мисли да се може изједначиги број часова у реалци с бројем часова у гимназији, јер то није предмет строго реалан но више општи. Збор прима то изједначење и тако алгебра се има учити у IV разреду са 4, V и VI са 3, а у VII са 2 часа недељно. Министар ставља на дневни ред Геометрију. С. Марковић мисли да би требало изједначити и геометрију у реалци с тим предметом у гимназији. То ће се постићи ако у V разреду дође плапиметрија са стереометријом са 3 часа недељно. М. Марковић слаже се с тим да геометрију у реалци ваља изједпачити с геометријом у гимназији. Министар одговара да је геометрија више реалан предмет но што је алгебра, с тога јој у реалци треба дати више места.