Prosvetni glasnik

570

имао је Кнез својсга Обрг-Кнеза , а везир својега војводу и муселима, у кнежини имао је Кнез Милош својега Кнеза или нижега кнеза , а у општини вмета. Већих унраваих корпорација у прво доба није било. Постојала је, истина, у Београду нека „Народна канцеларија Кнежева," али делокруг њен не беше тачно одређен. Њена задаћа као да се састојала у томе да решава оне предмете и спорове, које јој је слао Кнез. Као пгго ни једна грана државне управе није имала својега центра, као што не беше у целој српској држави никакве одре!)ене поделе власти у опште, тако је било и са просветном струком. Нико није био нарочито позван да се стара о школи или у опште о образовању народном. Све је лежало у кнежевим рукама, а он бегае заузет стварањем државе као целкне. Сретењским уставом 1835 године створена је први пут нека стална основа за унутрашњу управу Србије. Устав је поделио власти у земљи а што је најглавније створио је државни савет, центар све државне управе. У глави другој усгава од 1835 год. одређује се : „Државни Совјет, састављен из шест попечитеља поједини и раздвојени струка дјела народни, какоти : правосудија, внутрени дјела, Финансија, инострани дјела, војени дјела и просвјештенија, и из неопредељеног числа државни совјетника и лредсједатеља совјета с главним секретаром совјета". 1 Свега толико има у Уставу од 1835 год. помена о попечитељу просвјештенија. Речено је да Ке га бити и то у државном совјету. На 11 дана по проглашењу устава — 14 Фебруара 1835 године - Кнез Милош у договору с државним саветом, изда.је урећење државнога савета. 2 То уређење отступа од уставних наредаба у толико што са одељењем просветним везује и црквено под именом „попечитељство црквени дјела и просвјештенија." У поменутом уре^ењу тачно су прописане и 1 Збор. XXX стр. 3. 2 Ово уређење, које је штампано у 30 зборнику закона (стр. 2 3 — 51) треба разликовати од »устројенија држаинога совјета," које још нигде није штампано.

дужности појединих попечитеља. У дужности попечитеља црквепи дјела и народнога просвештенија спадају: „Бринути се о свему што се каса школе и г васпитања деце, за коју да се заведу мање и велике школе, Гимназије и Академије; „Старати се да се изобразе добри учитељи; „Подићи свему томе нуждна зданија; „Надгледати како се руководе и употребљују новци и други приходи које би правитељство српско одредило на издржавање школа; „Старати се како би се фондови школски умножили и најполезнијим начином унотребљавали к напредовању наука ; „Помагати младиће, који имају особите дароне ума годишњом плак>м ; „Помагати попеч. внутрени дјела, подизати занате, усгановљавајући школе за њи; „Поди1 )и и надгледати библиотеку ; „Управљатп државном типограФијом ; „Старати се, да се нуждне ствари са страни језика на српски преведу ; „Подпомагати учена изтраживања, и настојати да се издаду на свет стари рукописи, који би се налазили по манастирима и црквама, а могли би служити к ползи народној ; „Заводити учена друштва ; „Предлагати лица, која су епособна за учитеље, и нррдлагање наука и заната". 1 У ових 13 тачака побројане су све дужности попечитеља просвјештенија. Оне су бележене најширим појмовима, тако да се под њима може разулети све што се школе тиче. 2 Указом Кнежевим од 13 Фебрура 1835 постављен је персонал за сва попечитељства па и за попечитељсгво просвегатенија. У попечитељству просвештенија постављени су : 1 „Новине Србске« №11 од 16 марта 1835 год. стр. 8 5. Ја сам пова ио овде само оно што се школе тиче, а не и оно што се о цркви говори. 2 Прво устројство свију иопечитељства потписали су испод имена Кнежева још: Предсједатељ Коца Марковић, попечитељи : Лазар Тодоровић, Димитрије Давидовић, Алекса Симић, Аврам Петронијевић, Милета Радојковић, и државни секрет. СтеФан Радичевић.