Prosvetni glasnik

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ШКОЛСТВА КНЕЖЕВИНв СРБИЈЕ

577

Устројенију совјета следовало је „устројеније дентралнога нравленија Књажества срнског" 29 маја 1889 год. и по њему „у круг дјејателности спада у опште: а. Настојавати да се нарави онгате народне, које као основ и најбоље средство служе к точном набљудавању поредка изобразе и облагороде. б. Заводити и усгројавати нове школе, у којииа би се ум просветити и срце облагородити могло. в. Оредства ободрителна употребљавати на то, да се нужна и полезна вјежества изуче, и на корист и срећу земље и народа распростру и умноже. г. Надзирати над болницама и над прочим опште-полезним заведенијама. д. Старати се о том како да се устроји и све оно, што се относи на закон, Богослуженије и Цркве, ставивши се у преписку са управитељима црковним. 1 1 Устројеније централнога правленија књажества српског. Одељак Б. чл. 4.

Сав овај рад после 10 маја 1838 године, не може се више сматраги као рад Кнеза Милоша. Он је потицао из других извора, а главно врело беше му у Цариграду и људима, који су били навикнути на други начин мишљења и рада, но што беше обичај у Србији. 0 тога тај други рад помињем само због потпуности, тек да се зна, а треба га знати, јер Орбији беше сукно да пуних 22 године — све до 1862 године — живи од „устројенија централнога правленија" од 29 маја 1839. Но ни оно није извршено онако као што је написано. Бар у прво доба није се нико журио да га до ситница изврши. Свакојако на попечитељство просвете оно је имало по најмање утицаја. Основу ударену 10 маја 1838 године није могао више нико уздрмати Угаони камен беше ударен, нико га више није могао извадити. ј Д , р . ^ ик . ј. ЈТетрови-к.

Природна историја у основној школи ЈЕДНА РЕЧ У ОПШТЕ. — ОЧИГЧЛЕДНА СРЕДСТВА. — РАСПОРЕД МАТЕРИЈАИА ИЗ ПРИРОДНЕ ИСТОРИЈЕ, — МАТЕРИЈАхД за ЈЕДНУ ШКО<ЛСКУ ГОДИНУ . ДВЕ уг »/1ЕДНЕ */1ЕКЦИЈЕ. (СВРШЕТАК). 0 гвож/ју Драги ученици! Ви сте учили у црквеној историји, да је Бог створио цео овај свет, и да је наредио, да у њему буде све овако , као што је. Бог је створио земљу са свима високим брдима и многим пространим равницама, а он је створио, као што сте слушали , и све чега има на овој земљи: и животиње, и биљке, и људе и све друго. Но ви знате, да сва божија сгворења нису међу собом једнака ни по облику ни по нарави, него се евако од свакога по нечим разликује. Тако је друкчија овца, а друкчија коза, друкчији је пас, а друкчија је свиња, друкчији је коњ, а друкчији је во, друкчија је крушка, а друкчија јабука, друкчија је шљива, а друкчија бресква, друкчији

орах, а друкчија врба и т. д. — Свакоме створу поклонио је Бог по неки дар, особину, којим се одликује од свију других. Тако је Бог обдарио лава, медведа, вола великом јачином, а овцу благошћу и мирноћом, зеца и хитру срну великом брзином, а орла и сокола особитим видом, мачку великом моћи слушања, а пса особитом моћи мирисања и т. д. — Но бисге ли ми умели погодити, шта је Бог људима даровао, чега нема ни код једног другог створења у толикој мери, и којим се људи поглавито разликују од свију другкх божијих створења ? — Бог је, децо, показао према људима особиту своју очинску милост. Он је људе створио онаке, какав он сам изгледа, али их није одликовао ни великом снагом, ни изванредном брзином, него им је поклонио највећу моћ разума, већу но 74