Prosvetni glasnik

578

природна иоторијл

У основно.т школи

у ма којег етворења, па за то људи као најразумнији, треба да се чешће сећају Бога, свог свемилостивог оца и творца, и да му за то благодаре. Као најразумнијим Бог је наменио људима, да они својом намећу господаре над целом зеиљом, и над свим гато на земљи постоји. Он је рекао људима: „Дајем вам сву земљу иод уираву вашу. Све тто је у земљи и на земљи: и тице и рибе и све животиње вама нека служе и нека вам буду од користи" — (Бит. гл. 1. ст. 23.). — Но људи су у прва времена били веома слаби и немоћни, да би овладали свим оним, чиме би се хтели користити и гато би им живот колико толико олакшало. Оно истича било је и онда корисних животиња, као год и данас, али оне беху све дивље, и слаби људи морали су се од њих крити, јер не има^аху ни чега чиме би се од опасних зверова одбранили. Осем тога не имађаху чиме направити себи удесног склонигата, него су се крили по јазбипама и пећинама у земљи. У то време људи нису ни живели у скупу, у дружини и више њих на једн^ме месту, као данас, па да се заједнички бране, него раштркани које-куда по земљи и не знајуКи један за другога. — Слабе људе без оружија и одбране могла је снаћи смрт на сваком кораку од опасних и љутих зверова. На кратко, живот људи у прва времена био је врло мучан и опасан. Али бага такав мучан и опасан живот натерао је људе још одмах у почетку, да се помогну својим разумом, којим је Бог највећма обдарио њихову душу, те тако људи почну размишљати и свакојако довијати се, како би вегатином и умеганошћу жпвот свој олакшали. — Тако су људи у почетку почели хватати различите животиње, па су их благим аоступањем и хранећи припитомљавалп. Млеком од тако припитомљених животиња људи су се храпили, као што то и данае бива са млеком од крава, коза и оваца, а кожом су се њиховом одевали. На тај начин људи су већ могли мало лакгае и угодније живети. Но разуме се да ее само на томе није остало. Људи су се и даље непрестано етарали, како би гато безбрижније живети могли, па су тако измислили стреле и друго оружје, којим су се бранили од опасних зверова и убијали животиње те се месом њиховим хранили. Јога доцније људи су

еу мало по мало почели правити за себе и склонигата, куће, те су се тако могли еачувати од кигае, снега и сваке холујине. Јога су се почели и скупљати у дружине, те су се о које-чему измећу себе договарали и обавегатавали, а то је помогло, да знање у људи почне брзо напредовати, јер су се они једап од другог изучавали. Тако је разум, знање, у људи бивало све веће и веће, и они увек чезнЈ-ћи за гато већим напретком трудили су се и свакојако довијали, да постигиу оно, на гато их је Бог определио, када их је створио, т. ј. да овладају целом земљом, и свим што је у њој и на њој, па да то све унотребе на евоју корист. Она.ј дар божији, који је помогао људима, да постану моћни господари и риба, и тица, и животиња, и биља и свега другог; да се обогате и изобразе, као што су дапас; да добију толико силе и моћи, да им се нигата из руке отети не може и да све савладати могу. тај дар нашли су људи у земљи, мртав као и много што-шта друго, што је Бог створио, и то је гвожђе, о којем ћу сада да вам нриповедам. Тек од како су људи пронагали гвожће и за њега сазнали, те од њега почели правити различите потребне алате, почели су они у свачему брзо напредовати. Истина и пре проналаска гвожћа људи су правили од које чега нужне алате, те су се њима у својим радовима помагали, али тк сви алати били су и тупи, и слаби, а често пута и са свим крти, ломљиви. У најаавнашњија времена људи су се помагали каквим самотворним алатом н. пр. тврдом љуском од гакољке или какве друге животиње. За тим су почели алате правити од дрвета, косгију и рогова, а кад би им потребно било, да гато год иресеку или претестеришу, онда су се обично служили каменом кременом, који ево (показати га) кад се преломи има врло огатре ивице као стакло, а који је међу тим нрилично и тврд, па за то је он у прва времена људима место ножа н сикире дуго време служио, 1 а за туцање и раз1 На отрани 38. минералођије Дра. А. Покорнога види ое 5. разних сорти алата направљених од кремена, а нађених које-где. Прво је нека справа ији оружје у великој маси неизвеоне природе, а 2. 3. и 4. јесу три ножа разне сорте, а 5. је врх од стреле. — види Дра А. Покорно а Јестаственица I. део о ископима од Ј. Пецића стр. 3 8.