Prosvetni glasnik

ПРИРОДНА ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ школи

579

бијање тврдих ствари употребљивади су велике и тешке ћускије, које су такође од калена правили. Али сви ти прастари алати нити су били довољно оштри, ни колико треба тврди нити су могли дуго да трају. Незадовољпи таким алатима људи су желели и непрестано тумарајући по земљи тражили е да би нашли чега год довољно тврдог и трајагањег, чиме би се у раду могли помагати. У томе тражењу људи су и нехотице наилазили по земљи па разно камење, које их је или својом лепом бојом или особитом сјајношћу или тежином побуђивало, да га мало побоље и изближе промотре и испитају. Најпосле људи зажеле, да виде, шта ће бити од различитог камења, ако би се у ватри усијало или растопило, па онда почну растапати сваки камен, који би им се као нообичан учинио, те тако на са свим случајан начин прона^у многе корисне ствари, као: стакло, злато, сребро, бакар, калај и др. које-шта. Но и сви ти кориспи нроналасци нису много помогли људима, јер беху сви меки, трошни и ломљиви, па за то се у раду нису могли с коришћу употребити. Тако су људи и код злата и сребра остали и даље сиромагани слаби и немоћни, и то је тако трајало дуго времена. Но људи су и после овог продужили своје испитивање и тражење, те тако једног срећног дана за све људство, топећи комађе неке мрке стене, налик на испржену каву, приметили су, да се из те мрке стене слива нека усијана течност тако исто мрке боје, па су са великим чуђењем гледали, како ее та отопљена течност полагано све вигае и више хлади и како са хлађењем све твр1 : а и тврђа бива. Чисто не верујући својим очима људи поново растопише тај отврдли пропалазав па одмах опробаше, да са својим каменим ћускијама иекују од њега какву год алатку, па им то врло срећно за руком изађе, на велико задовољство њихово. Они кад то опазигае у радости повикагае: „0 благословени д&ру небесни, како си тврд и како аостојан ! У ватри мекшаш и добијаш облике, какве ти даје наша камена Кускија, а иосле отврднеш. Добро нам' дошла мрка слуго ииша". 1 Та мрка стена, чије је комађе топљено био је гвож1 Овај цитат позајмлен је из књиге , У пољу и у шуми « од пок. Гаје Матића стр. 157. .—

ђани камен или руда, а отопљена течност, која је се одатле сливала, било је прво чисто гвожђе, које је тако срећно пронађено. Тако се дакле у камену пронађе гвожђе, које је људима помогло, да се у свему усавргае, изобразе и обогате као што су данас, и да разумом својим загосподаре целом овом земљом. Проиитивање. Реците ми, по чему се људи највигае разликују од сзију других створења божијих ? — Као најразумнијим, гата, је Бог дао људима под управу да би нрема њима пока.зао с1;оју особиту очинску милост ? —■ Како им је казао ? Но јесу ли људи заиста могли одиах постати господари свега онога, шго је на земљи ? — За што ? — На гата је нагонио људе такав мучан и онасан живот? — Еако су прву олакшицу у животу себи правили ? — Још доцније, гата су почели правити, да би се одбранили од опасних зверова и склонили од кише, снега ? — Је ли било какве користи, гато су се људи почели дружити и мећусобно договарати ? — Који је проналазак највећма унапредио људе ? —■ А нре гвожђа, каквим су се алатима људи у радовима помагали ? — За што су преко тих алата тражили још ћ друге ? —• Тражећи гвожђе, какве су корисне ствари много пре пронашли људи ? Да ли су се од злата сребра, бакара или стаклета могли правити '"алати ? За гато ? — Шта су људи приметили, кад су почели топити мрку гвожђану руду ? — Како су узвикнули кад еу људи приметили тоиљивоет и тврдоћу гвожђа ? У прво време после проналаска гвожђа, људи су од њега правили веома обачне и просте ствари, и то оне, које су им биле најнужније. Тако прво почели су правити лаке и врло оштре стреле, те су њима убијали разне жавотиње себи за храну, и бранили се од нападања опаених зверова. Још су почели правити и јаке гвоздене ланце, којим су могли спутати упорнога бика, дивљега коња и др. животиње, којима су хтели да се у раду услужују; правили су даље и гвоздене жице, у које су ?атварали ухваћеног лава или друге какве опаене и јаке зверове, оштре удице за ловљење риба, и јога друго које-шта. — Доцније почели су људи правити од гвожђа и разлнчне алате за земљорадњу, 74.