Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ П10СВЕТН0Г САВЕТА И ПЗВЕШТАЈИ

647

бловог погледа на свет и живот изводи се »да се Фреблово васпитање ослања на моћ свестранога уједињења живота и хоће дете, бд његова рођења, том моћи да обухватити даде«. Ово неколико иримера довољно ће доказати како се не дају нове мисли казивати у облику догама. Овакав начин излагања не може уродити оним плодом, који писац од њега очекује. Остали су делови нешто боље израђени, а најбољи је завршетак (последна 2'/ 2 листа) у коме се казује шта се и како ради у једном забавишту и семинару у Готи. Но ваља приметити, да и ти други делови врло су кратки и сувише збијени, тако, да се читањем не може користити онај, који пре ове књижице није што више читао о домаћем васпитању, или о васпитању у опште ; а онај који је имао у рукама какво веће дело о васпигању, неће ничега новога наћи у Келеровом »Повом васпитању«. Из свију тих разлога, мислим да се »Ново васпитање« не може никако давати ђацима у руке, а само може послужити оним учитељима, који су вољни да раде на ширењу мисли о забавиштима за децу. Какве

нарочите ошпте или научне вредности у »Повом васпитању«, рад које би га од стране државе откупитп требало, нема. Нисам имао ориђинал нри руци да бих могао што рећн и о самом преводу. Тек п овако види се да јс језик врло теж&к. 22. Сеитембра 1881. у Неограду. Др. Ј4ик. у Ј 1 етровић. Савет усваја мњење реФерента: да се књига »Ново васпитање« не откупљује за државну потребу. XII М. Миловук реФерује у име своје и г. др. Ј. Валенте, да је прегледао документа г. Мартина Турчана и нашао да тај кандидат има квалификације за наставника цртања у средњим школама, но да ли он зна и сриски, то се не види из докумената која су поднета још 1878. г. Савет усваја мњење реФерената, по коме се г. Мартину Турчапу признаје да има квалификације за наставника цртања у средњим школама.

ИЗВЕШТАЈИ ШК0/1СКИХ НАДЗОРНИКА о испитима у осиовним ш^ОхЛама за 1880— 81 школску тодину

\ II НЗВЕШТАЈ Г. Миленка Марковпка, суолеита, о стан.у основних школа у округу инротском и књажевачком Господине министре, Ја сам према вашем упутству од .4. Маја ове г. ПБр. 2978, прегледао све основне школе у пиротском и књажевачком округу. Засебну белешку о свакој школи на по се и оцене рада наставничког , поднео сам вам у своје време. Овим општим извешћем рад сам да кажем коју у опште о основним школама ова два округа. Сг.е сам школе прегледао по распореду, који сам вам послао у своје време. Свуда сам на време стигао и тако нема ни једне школе, у којој нисам држао испит. При прегледу школа држао сам се тачно датог ми упутства. Настава у пашим основним школама, нрилично образује омладину, али је траљаво васпитава. Већи део наставника нема ни појма о васпитној настави, по томе је чисто васпитна страна наставе јако занемарена у већини школа Може се слободно казати , да се цељ народне школе није с меота номакла, и ако основна

школа већ од толико година живи животом, из кога се могао и требао да развије леиши изглед за потпуније и паметније образозање и васпитање народњег подмладка. Ако се изузме неколико школа, све осталс живе и раде онако, као што су биле , кад смо и ми сами кроз њих пролазили; а тога се времена сваки од нас врло живо сећа. Фактичка корист од школе, која би се видела на сваком кораку код школованог дечка у практичном животу, тешко да ће нам тако брзо п лако пасти у очи; сем ако не ћемо да пристанемо, да се задаћа народпе школе састоји у томе, да омладину научи читати, писати и нешто мало писмено рачунати. Механизам, и то онај луди механизам, уступа место паметном и логичном учењу, али се ипак тако упорно држи и брани , да је у већини школа он господар ситуације и влада неограничено у свима предметима. У неким школама и неким предметима, тако је свест праву нотискао, — потиснуо је у несвест, да изгледају жалосни и учитељ и деца и цела околина. Сав напредак у овоме правцу унели су у школу млађи људи радници, нарочито они из учител,ске школе. Али ће се још доста дуго чекати , па да се паметна и природна настава са васпитањем одомаћи у 8 1 ;*