Prosvetni glasnik

646

VI Министар просвете и црквеиих послова писмом својим од 18. Септембра о. г. ПБр. П.јОЗпита Савет : је ли за сад од иотребе »Пракгична теометриј а« од Л>. Шпанића и треба ли је нрештампавати као школску књигу с исиравкама или без икаквих поправака. С обзиром на то, да се »Нрактична геометрија« пеће више предавати као засебап предмет по новом наставттом плану за гимназије и реалке, Савет одлучи: др се »Практична геометрпја« од Л>. Шпанића више пе нрештампава. VII Писмом својим од 18. Септембра. о. г. ПБр. 6562 министар просвете и црквених послова позива Савет, да му каже своје мњеше: може ли се књига пПознавање 41 века« од Јос. Пецића прештампавати за потребу основних школа оваква каква је, или би је требало мењати, и у чему, јер нема више ни једиог ег земплара на продају. Савет одлучује, да ово дело оцене нрема опоме што се тражи г. г. Бор. Б. Тодоровић, проФесор и Жив. Шиваиовић, суплеттат, поштосе писац претходно упита: има ли од своје стране какве измене у књизи да учини. Та његова изјава има бити на писмено. VIII Прочита се ттисмо миниетра просвете и црквепих гтослова од 19.0. м. ПБр 0610, којим се нозива Савет да изјави : одговора ли » Физика за мале гимназијскЈ школе « од пок. Дамњаиа Пакловића, у главноме иотрсби новог наставног плана, по коме ће се у напредак предавати иснови Физике у средњим школама. Савет одлучи : да се ово дело прегледа од стране стручних лица. Свет. МилосављевиИ ирсдлаже за тај посао г. г. Борислава Тодоровића и Свет. Видаковића. Савет нзабра за тај предмет г. г. Бор. Тодоровића и Мијајила Мијајиловића, проФесоре, првог једпогласно а другог с 9 против 3 гласа. IX Министар просвете и црквених послова писмом својим од 18. Септембра о. г. ПБр. 6 ј 04 позива Савет, да му да своје мњење о књизи »Математичка и Физичка геограФија од Ђ. Мпшковића« треба ли је привремено проштампати или са свим напустити. Савет одлучи, да о томе иоднесу своје мњење гг. Јован Ђорђевић и Владимир Карић, проФесори. X Министар просвете и црквених послова пнсмом својим од 23. Сеитембра о. г. ПБр. 6633 епповоди Са-

вету »Упутство за изучавање писања у основним и средњим школама« од Мих. Борисављевића, учитеља цргања, и позива Савет, да овај рукопис преглсда и оцени. Савет одлучи. да се умоле г. г. Ј. С.мућа, потиуковник, и Дим. Јосић, проФесор, да тај посао извртне. XI Прочита се реФерат г. др. Ник. Ј. Петровића о делу Августа Келера „Иово сасиитање'' у преводу Влад. Красића. Тај реФерат гласи : »Т.швном Просвешном Савешу Прегледао сам дело Августа Келера »Пово васпитање«, које је превео г. Владимир Красић, и част ми је о томе делу поднети следећи извештај: »Иово васпитање« иде у ред многих и многих брошура, којима је цељ да шире Фреблова педагогијека начела с једне, и да раде на усгановљавању забавишта с друге стране. Таквих брошура има пуно у немачкој књижевности. Само што се ова Келерова може међу добре рачунати. У брошури »Ново васпитање" излажу се најпре начела Фреблова у опште, за тим се говори о домаћем васпитању и о положају мајке у кући и иајзад завршује се с тим: качо треба устаповљавати забавишта за малу децу, а у тој цел.и спремати и женскиње за тај позив. Ирви део, у коме се казују принципи Фреблови о свету и животу, може се сматрати као најлошији, јер оно што је Фребел свега свога живота радио и урадио, збијено је тш. 7 листа врло мале осмине. То је }зр к те су многе и многе сгвари просто изречене као рецепти , нигде за њих ни доказа , нити образложен.а. Ко у огом облику чита о Фреблу, тај ће се тешко сложити с њим и пристатн на »Ново васпнтање«. Међу другим крупним стварима, у том делу остаје педоказано ово: »Определ,ење свију твари јссте, да божанство , које је у њима, развијено представе; да буду органи божијега откровења. Особито оиредељење чо вечије јесте, да божанство, које је у њему, до потпуне свести доведе и ово с самоопредеље«>ем и слободом у сопственом животу испуни«, (стр. .6.). — »Делателност свију створења, како у најнезпатнијима, тако и у највишима, поименце и нарочито у човеку, није ништа друго но поравнање опрека«. — Тешко се сложи^ис оваквом цељи живота човековог. — Говорећи о свету вели се: »Свет је велика али сложена целина, једна једпина у безбројној разноликости«. — »Бити самоетална целина, а опет и свезан део више целине то је задатаксвију створова овога света« — (стр. 17.) Човека деФинише овако: »Човек је вишеструки део друтих и виших целина« — (стр. 17.). Из свега Фре-