Prosvetni glasnik

О ИНТЕЛИГЕНЦИ.Ш ЧОВЕКА И ЖИВОТИЊЛ

729

весног места дође, ваља јој кад што подужи пут да пређе и том приликом паметно савлађује све тешкоће на које наиђе. У осталом догађа се да кугла у какву јаму или нераван западне, где је она није рада да остави и одакле јој није могуће било самој било помоћу свог друга да изнесе. Ондаонакуглу оставља и раширив крила прне у ваздух. Ако будемо мало стрпљиви тејош пречекамо, видећемо како се после кратког времена она натраг враћа и то у друштву са две, три, четири и пет друга, те сад све заједно куглу изваде и стану опет котрљати. Дошав на право место ископају предњим јако зубастим ногама, што су као мотика удешене, рупу, куглу стрпају унутра и претрпају земљом. Мисмо — као што рекох — од силног материјала, за сада само по нешто навели и уверени смо, да ће многима саСма ново бити, кад чују да све ово нпје више никакво нагађање и Фантазирање већ да су све ово научне поставке, када се у извесном смислу о разговору у животиња говори. Само када се мало боље упознамо са душевним и осећајним животом нашнх животињских створова , што је већ по себи неизцрпљиви извор најбогатијих поука и узвишености, онда ћемо тек, полагано доћи до тога, да без икакве сентименталности савесније и обазривије са животињом поступамо , а ово ће опет неизмарио јако да упливише на нарав и хуманост наших потомака. Научне грађе има обилато скупљене, која нам је на руци , да раширимо свој видокруг у том погледу, па ако се упозна човек и делимице с њом , онда зацело неће моћи од сада као какво претеривање исмејавити, кад прави познавач овог природног царства каже: »При изучавању науке о животињама на сваком нас кораку изненађује све већма једна појава аа другом, јер код животиња поново наилазимо на оно, што смо мало час открили по најтајнијим кутићима човечпје душе и срца. Темпераменти и страсти , добра и рђава својства у људи излазе нам ту једпо за другим и из дубине животињског живота пред очи, и смотрен посматрач непрестапо ће зачуђено да гледи верну слику целог нашег друштвеног, вештачког, научног па и политичксг живота«.Ја ћу се потрудити да још неколико примера изнесем на видик о интелигенцији животиња , које сам из разних журнала и књига скупио. Ми видесмо да мрави и пчеле имају потпуно уређење једне државе. Као год што је човек употребио животиње за своје изметаче, а ннжу класу људи која је умно и материјално слабија , за своје надпичаре, тако нсто чине и мрави са својим непријатељима које заробе. Они их употребљавају на прављење својих стаја друмова, и т. д., даље употребл,ују једну врсту лисних вашију за исту цељ, за коју ми употребљујемо 1 »Јаиор« Ђ. Т. Д.

нату овцу, козу п краву, дакле за мужење. (0 овим ћу мравима доцније по Дарвину више говорити). Сетимо се вештачког дабра , који нити је технику нити архитектуру учио, па опет зато у грађењу својих кућа и одаја превазилази многе људе. Пре кратког времена посетим једног свог пријатеља. Таман почесмо да каФу пијемо, кад на један пут канаринка, чији кавез близу нас стајаше, поче да не мирује. »Аха« рече мој прајатељ , »она хоће шећера. Пазите рече ми!« Он изабра једно тврдо парче шећера и пружи јој у кавез. Тица се мучаше да својим кљуном оглође шећер, алијојне испаде за. руком. На један пут узе шећер у кљун, па хоп, хоп! до чашице у којој стојаше вода и свој шећер утопи у воду. Пошто га је наквасила , попне се опет горе, и са свим онако мирно поједе свој шећер. Но ако шећер није тврд и она га може кљуном да оглође , онда га неће водом да кваси. Деси ли се слу^ајпо, да шећер у воду упусти, то она стаие до чашице и жалостивно гледа на шећер, како се у води топп. Један други прича о својим канаринкама овако: »Имађах две канаринке, једну млађу а другу старију. На млађу сам више обраћао пажњу но на старију, тако да сам ову и ван кавеза држао. Она се је тако навикла , да ја чим кући дођем , она ме је познала још чим сам у предсобл>е ступио и почела да се дере. Чим дођем код ње у собу, она се ућути и чека да је пустим из кавеза ; а чим сам је пустио , дође ми на раме, помилује ме перјем и чека да јој дозволим да пева, на шта је с места вољна била. Она се непрестано са мном дружила и при доручку и ручку вавек је на мом рамену певала. Кад сам после ручка легао да спавам , знајући да више не треба да пева, јер ће да ме буди, то је и она сама стала на какву столицу , почела је перје да чисти ћутала је и дремала је, док год сам спавао. Чим сам устао и она је већ била на ногама. Једном ми се свиди , те почнем и старију канарину да милујем. Кад да видиш чуда! Ова млађа тако је завидила, дајој се сво перје од муке накострешило. Не знајући за икаквву завист, продужавао сам чешће забаву и са старијом. Ово се млађој није свидело, па почне ме њеним кл.уном грепсти и перјем да млати; затим спопадне старију канаринку као свога такмаца и почне је немилице да чупа и кљује у главу, тако, да је старија сва у крви огрезнула. На послетку нисам смео више накако старију да милујем , и оиа се млађа тек онда умирила, и није више хтела старију да мрзи.« Још је изодавна причано, да су роде — штркови — упртиле на леђа , као хамалин , мање птице које нису могле добро да лете, и носиле их у ону земљу у коју су хтеле да прелете; а оне су им време пре-