Prosvetni glasnik

ЗА11ИСНИК ГЛАВНОГ

86 5

учитеља, једини пнтелигентан човек, и што су свештеници учили педагогију у Богословији и били учи тељи по неколико година. Свештеник неће моКи у одбору рад кварити, јер се ту неће већати о педагошким питањима, већ нпр. о пабавци дрва за школу и другим пословима административпим. То су одборски разлози, а што се њега лично тиче, он је за избор, па и за самог учител^а. После тога, Савет одлучи са 9 противу 3 гласа, да се члан 18., по министарској редакцији, не усвоји; а са 7 противу 4 гласа, да се тако исто не усвоји пи одборска измена. Поттредседник ставља на гласање предлог А Николића, да се из члана 18. по одборској пзмени изоставе речи : »свештеиин (ако има, у тој школској оиштини а ио избору ако их је више)«. Савет са 7 противу 5 гласова одлучи, да се усвоји члан 18. по одборској измени, а с изоставком онога што предлаже г. А. Николић. Потпредседник ставља на гласање предлог г. арх. Дучића, да се реч „ грађанин « која долази у овом члану замени речју „ домапинл Савет одлучи са 6 противу 5 гласова, да се реч »гра^акмн« замени речју » домапин.«

САСТАНАК БХХХУИ 16. Децембра 1881. године Бнли сј . предоедник др. Ј. Панчић и потпредседнии: Ј. Пецић. Редовни чланови : П. Срзћковнћ , арх. Дучић , арх Неотор, др. Л. Докић, др. Ј. Вглента, М. Миловук н др В. Бгшић. Ванредни чланови: Ј. Туроман, Љ. Ковачевић, В. Карић, Б. Тодоровић, А. Николић и др. Л. Лазаревић. Прнвремени деловођа Стеван Д. Поповић. I Прочита се протокол 86. саотанка. Савет усваја. II Министар нросвете и црквених послова писмом својим од 9. Декембра ов. год. П.Бр. 8896 спроводи Савету превод Павла Швабића , ученика Богословије •оМалој деци « на оцену : може ли се штампати о државном трошку за поклањање добрим ученицима. Савет одлучује, да ово дело прегледа г. А. Николић , и да се умоли г. Д. Јосић, проФесор Учитељске Школе. III М. Миловук реФерује у име г. др. Валенте и своје, шта има у поднесоним документима г. Јов. Шандорова , и изјављује , да г. Шандоров треба да положи испит из гиометријског и слободоручног цртања.

Савет, усвајајући одборско мњење, одлучује, да г. Ј. Шандоров има положити испит пред комисијом у коју да дођу : гг. Сретен Стојковић , профссор н Ђ. Миловаповпћ, учитељ цртап.а у Великој Школи IV Прочита се реФерат г. Свет. Николајевића о »Митологији Грк а и Римљана « од Ф. Саске , у преводу покојног Милана В. Јовановића. Тај реФерат гласи : „Главпом Просветном Савету По одлуци Главног Просветног Савета <>д 18. Новембра т. године прегледао саж српски превод дела „Митологија Грка и Гимљана" од Франт. Оаске, и част ми је подаети своје мишљење о том раду. Од кад предајем културну историју на нашој Великој Школи , вазда сал јако осећао празнину наше школске књижевности на такој књизи. Не само за разумевање живота класичких народа, у ком је вера била опширније но данас спојена са сваким покретом и радом културним, него врло често и за ргзумевање модерне вештине и песништва, претпоставља се познавање вере и релиђиозних појмова Грка и Гимљана, а нашим ђацима нити се у том погледу што предаје у средњим птколама, нити на нашем језпку има књиге, којом би се ломоћи могли. (Гадови г. Оберкнежевића врло су недовољни.) На Велику Школу долазе 1 ; аци у том погледу неспремни, и про®есори су нринуђени жртвовати од времена нужног им за другу цељ, да уче ђаке и оном, што треба да још из гимназије знају. Не сумњам, да и друге моје колеге нарочито г. г. проФесори класичке литературе, археологије и историје осеЦју исто тако као и ја ту оскудицу у спреми својих ученика. Вбог велике важности класичке митологије, она се код западних народа учи у школама , а код нас, ако тај предмет није унесен у наставни план, треба га унети бар у школску књижевиост. Митологија класичка обрађује се и код западних народа према различним потребама различно. Тако има књига удешених за обичне школе, за вештаке, за морално васпитање, за гајење естетичког укуса итд. Еод нас, ако би свака друкчије изра1)ена митологија, била луксуз, митологија клаеичких на-