Prosvetni glasnik

866

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

рода удешена за потребу школске младежи, била би подмирење јаке потребе. Дело чегаког писда Саске, одговорило би по шом мишљењу, лепо и довољно тој потреби. Писац је вазда имао пред очима ђака и школу, оне потребе које ће ђак у школама осећати. За то је пазио да не буде у његовој књизи прекинут онај ред, који се у развићу религиозних осећања код старих варода истакао као ред историјски. Црнећи материјал на првим изворима у делима Омера и Хезијода, он није пропустио да опише и онаке црте и карактеристике сгарих божанства какве су у делима доцнијих песника, а нарочито у делима пластичких вештина изнете. Тако је његова књига врло практична помоћница за разумевање вештина старих. Писац толико пази на потребу школску, да уз имена божансгава напомиње крајеве где је које највише поштовано, места ча којима су најсјајнији храмови били, и историјске догађаје и прилике које са именима богова стоје у буди каквој вези. Осим тога унашањем по које лепе моралне приче и кратким излагањем како се вера развила и утврдила, код Грка и Римљана, књига његова може бити занимљива лекција и изван школе. По свему гато рекох о потреби која се код пас осећа, и изради ове Оаскине књиге, ја сам слободан препоручити је просветнои савету , а тим пре гато је српски превод израђен трудољубиво, и гато је језвк у преводу добар. Само би по мом мишљењу требало, ако се овај превод од минисгарства усвоји, бригу око печатања поверити којем стручном човеку, који би поред старања око печатања, још поред сваког назива божанства додао име у ориђиналном писању (грчком и латинском), и који би сва стара имена и изреке превео на начин изговарања усвојеног данас па западу. За тај носао нико код нас није способнији од г. Туромана проФесора класичке књижевности на Великој Школи. Додаћу још и то, да би најбоље било, да се рукопис овај једном ценом у целини откупи , и мислим, да би за-њ требало издати тридесет дуката. 0 поштовањем црофаоор, ЈИБЕТ. Ј-ЈИКО^ЛАЈЕВИЂ . "

За тим се прочита реФврат г. Јов. Туромана о истом делу. Тај реФерат гласи : „Главнол просветпои савету Према одлуци главног просветног Савета од 18. Новембра т. године дата је нотписаном „Митологија Грка и Римљана са чешког преведена од Жилана К. Јовановића", да је нрегледа и оцени и да да своје мигаљење : може ли се ово дело, које је чешки писац Л. Франт. Оаска за чешке гимназије написао, примити да се штампа о државном трогаку као помоћна књига за ученике средњих школа, и ако може, колику би награду требало породици покојниковој одредити. При одговарању на ово питање, ваља пре свега ово двоје да узмемо на ум. Прво и прво, да је знање митологије старих народа потребно за разумевање старе историје и етаре књижевности, за разумевање лепе књижевности новијег времена нпр. песништва словенског, немачког итд. и за разумевање класичких вегатина. За тим треба да узмемо на ум, да у нас о митологији старих народа нема написано готово нигата. Јер „Содружество древннхЂ 6оговђ огб Вфрема Лазаревича Славено-СербскГл кшости нормалнаго учителн", гатампана у Венецији г. 1810, и „В^ра древности" од Васе Дамјановића, штампана у Будиму г. 1817, јесу дела која немају апсолутно никакве вредности. Чланак пак новосадског проФесора Филипа Оберкнежевића под насловом: „Нешто о митологији Грка и Римљана» који је штампан у дванаест бројева новосадске „Данице" за год. 1864 и који износи око три штампана табака , свакако је од веће вредности него поменута два дела, Лазаревићево и Дамјановићево, али и он је одвећ кратка поука о томе, како су стари народи схватали и себи представљали постанак света, богова, природе и свију појава природних; уз то је овај чланак Оберкнежевићев слабо коме и познат, ношто није отштампан из „Данице" у засебну књигу. Ово гато рекох о чланку Оберкнежевићевом, тј. да је врло кратка поука о митологији класичких народа , може се јога с вигае основаности рећи о ономе, гато се из класичке митологије налази у Вогаковићевој и Зечевићевој историјом старог света.