Prosvetni glasnik

870

Известилац објашњава, да је иотребна одборска измена, што управитељи школски који ће се завести треба да су чланови школског одбора, и што ће но томе у већим варошима бити по 15— 20 чланова. у одбору. Овет, са 7 противу 5 гласова, одлучи, да се члан 19. усвоји по одборској измени.

Прелази се иа Члан 21. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњава разлику између министарског и одборског предлога и напомиње да су душности школског старатеља одређене на другом месту. Ј. Пецић мисли, да председнику и дедовођи одбора ниЈе потребан заменик, нити их има ко замењивати. И старатељ нарочити није потребан, јер установом школског одбора иде се на то да се цео одбор стара за школу. До сада је постојао старатељ, па како се та установа показала недовољна, то је овим законом одбачена. Кад се цео одбор буде старао о школи, он може посао поделити па поједине чланове и тако га лакше отправљати. П. СреДковиЛ налази, ако се не одреди ко ће се поглавито бринути о школи, онда ће кмет бацати кривицу на учитеља, учитељ на одборнике и т д. Пе разуме, на што су у овом члану ове казне прописане. Зар да се казне они људи који се драговољн 0 примају вршења неких општинских дужности? У оета лом познато је, да се казном нико није поправио. Др. А. Докић је за то, да казна за невршење дужности треба да остане, само да се смањи од 3 дин. на 1 динар, јер иначе ако казна остане велика изиграваће се, па ће се баш због ње извлачити сваки и из одборништва. Ј. ПециК налази, да је казна одмерена према приликама, јер ће у овај одбор долазити махом имућпи људи који ће моћи за неоправдане изостанке платити. Кад би казна била мања, она би се багателисала, а и поред оволике биће свакад доста нерада и нереда. Најпосле, ако се баш налази да је много 3 дин., нека буде 2. Одговарајући г. Срећковићу вели, да сваки на кога падне избор мора се примити вршења ове дужности, као што се мора примити и онај, који се избере за кмета, тутора и т. д. П. СреКковиК одговара да су се кметови почели извлачити од рада баш одонда откада су казне заведене, и многи људи воле платити него се те дужности примити. За то ова казна треба са свим да изостане. Др. Валента напомиње, да баш она друштва која су усвојила новчану казну цветају, као н. пр. жен-

ско друштво, где је казна 2 динара за недолазак. Наводи за пример варош Хамбург где је узакоњено, да се онај који се не би хтео примити кметовске дужности мора селити из вароши. Што се тиче школских старатеља, њих не треба заводити, јер и досад нису радили ништа. Арх. Нестор предлаже, да се чланови школског одбора први пут казне за недолазак опоменом, која се има увести у деловодни протокол, а тек други пут да се казне новчано. Известилац обраћа пажњу на чл. 32. одборских измена где је изложено све што би био посао школског старатеља. Ово је нарочито потребно за веће вароши где има више интелигентних и заузимљивих за школу људи који би подесни били за ову дужност. Ако је новчана казна од 3 динара велиг.а, нека се усвоји 2 динара. После тога, Савет, са 1 1 против 3 гласа, усвоји чл. 21. по министарском предлогу. Ј. Туроман предлаже дч се роч деловођа замени речју иослово~ђа. Савет то усваја. Прелази се на Члан 22. П. Срећковић изјавл>ује, да је из горњих разлога противан и овом члану. Савет усваја чл. 22. по предлогу.

Нрелази се на Члан 23. Савет усваја чл. 23. по министарском предлогу. Прелази се на Члан 24. Савет усваја чл 2'|. с тим да се реч » коресионденција « замени речју »преписка.«

Прелази се на Члан 2 5. по министарском предлогу и одборској измени. На реду је 1. тачка. Савет усваја 1. тач. чл. 28. по предлогу. На реду је 2 тачка но министарском предлогу и одборској измени. Ј. Пецпћ противан је одборској измени, јер има места која не могу дати школи онолико земље колико је прописано правилима о грађењу школа, почем је врло скупо откупити од кога земљу у Стигу, Мачви и т. д. У другим местима, као у Ковиљу, Белој Реци,

Ј