Prosvetni glasnik

ЗА1ШСНИК ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

869

А-рх. Нестор предлаже , да у првој тачци остане само то, како се министар има погодити с писцем о откупу његовог дела. Писцу треба оставити одрешене руке, да за своје дело може , по свом нахођењу , захтевати колико хоће, а министар ће упутити свачије дело Савету, који ће на првом месту решити : да ли дело вреди да се штампа о државном трошку, па онда може ли му се одредити онолика награда, колико писац тражи. Др. Л. Ла.зареви& палази, да је ова тачка непрактична, понајвише с тога, што у нас још нису рашчишћени појмови о књижевној својини. Како је ова тачка редигована, он је не усваја, јер му изгледа, као да држава хоће да присвоји пишчеву својину. То је неправо. Писац може , ако хоће , да уступи своје дело само у извесном броју екземплара, јер се то тако свуда практикује , а не за известан број година , па макар то било 5 или више или мање. За то у овој тачки треба да стоји само то , како ће се писац имати погодити с министром о цени (награди) и о издању које уступа држави. После утрошеног издања враћају се гшсцу сва његова права сво.јинс. V осталом закон о књижевној својинн треба да се изради и реши у законодавном телу. Љ. КовачевиК мисли , да би ова тачка била јаснија кад би дошла на послетку, а не на прво место, јер би се онда лакше могло ићи на друге тачке у којима је управо прописаи сав начин како ее овде има поступати. Није добро, да министар сам одређује писцима награде , а боље је да то чини сам Главни ГТросветни Савет, јер је у њему већа гарантија у сваком погледу. Арх. ДучиК налази да ова тачка није добро положена, јер садржи у себи противречност, почем се њоме даје министру, да се као погађа с писцем о откупу дела, а овамо претпоставља као да ће сам Савет одређивати величипу награде. То је незгодно, јер би на тај начин Савет био у неку руку ангажован, да пристане на погодбу коју је министар уговорио с писцем. А шта да се ради, ако Савет нађе, да дело није за школску употребу ? Ова тачка иије пробитачна за писца , јер му све одузима, а иишта готово не помаже. У том ногледу досадашња практика боља је била, но ово што одбор предлаже. За то је боље да ова тачка дође на последњем месту. А НиколиК напомиње , да се по себи разуме , да свачије дело мора бити најпре пред Просветним Саветрм, па кад се ту усвоји, онда иде министру, који призива писца и с њим прекида погодбу опако, како Савет буде одлучио. Остале ствари, које поједини говорннци истичу , расправљене су потоњим тачкама, које ће доћи на ред.

Ј. ПециК налази, да је главно питање у томе, хоће ли сам Савет одређивати паграду , или ће то бити мииистрово право, а саветско само да оцени књигу по њеној вредности, т. ј. по материјалу што је у њој и како је израђена. Место целе ове тачке , како ју је одбор удесио, предлаже да се каже само оволико : ■лШколске књиге издају се по овим условима«. С.т. Д. ПоиовиК примећује , да г. арх. Дучић има право , што вели , да се одборским предлогом не помаже нисац , јер по целокупном одборском предлогу овако излази : догод је књига ваљана, она је државна својина, нити писац икад може доћи до свог дела, које држава задржава чак и онда, кад има у њему да се учине исправке на које гшсац никако не пристаје. За све то писац има права само на награду, која му се одреди, а никад не може задобити право да ностане после извесног рока господар свога дела, изузимајући случај, кад се нађе да му дело није више за употребу. Како се ова питања ио ново спомињу у тачкама које иду, то из ове прве тачке треба то све да изостане , па да се само каже , » да аисац устуиа држави ираво издавања и иродавања књиге своје иод овим и овим условима « , (који се даље ређају). После овога вођен је још дуго говор о овом иитању зарад међусобног обавештења, и најпосле. Савет одлучи, да предложена тачка гласи овако : кОткуи школске књиге врши се ио уговору између министарства иросвете и црквених иослова и иисца школске књиге : министарство издаје извесну награду иисцу, а иисац устуиа ираво издавања и иродавања своје књиге министарству иод изложеним доле условима". САСТАНАК ГјХХХУШ 18. Децел^бра 1881 год. у Београду Били су : председник др. Ј. Панчић и потпродседник Ј. Пецић. Редовни члановц : П. Срзћковић, арх. Нестор, др. .1. Докић, Ов. Мплосачљевић, др. Ј. Валеига, М. Миловук ц др. В. Бакнћ. Ванредни чланови: Ј. Туронан, Вл. Карић, Б. Тодоровнћ, А Ник?лић и Ђ. Тешић. Прпвр. деловођа: Стев. Д. Поповић. Помоћник деловође : Влад. Карић. I Прочита се протокол 87. састанка. Савет усваја. II Прелази се на даљи претрес »Предлог а закона о основним школама«-. На реду је Члан 19. по министарском предлогу и одборској измени. 109