Prosvetni glasnik

914

Измирење Толашево с Косачом. Мир пзмеђу Косаче к МлечиКа. Рат са Србијом (1448). Савез с Угарском против Турака (1449). Завада између Косаче и Томаша. Турски напад на Босну (1450). Војна између Дубровника и Томаша против Косаче и деепота Ђурђа (1451—1454). Косача уступа Млечићима Крајипу и Неретву (1452). Подвргава се под врховну власт Мохамеда II. Томага гони богоуиле. Ступа у савез е Угарском (1458). Напада на Турке (1459). Свађа између Томаша и Хуњада због пада Смедерева. Томаш јачо гони богомиле и завађа се с Косачом. 9. Стгиан. Томашевић (1461 — 1463). Хрнатски бан Павле напада на Босну Косача се измирује с Томшпевићом. Папеки посланици крунпшу га за краља. Угарски протест против тога и измирење. Пропаст босан. краљевства. 10. Стеиан Вукчић Косача (1465Ј и синови његови Влатко и Владислав. Поетанак Херцеговине (1448). Турски напад на Косачу (1460). Завада између Степана и сина му Владиолава Д462) Огпор Турцима 1463. — Влада Степанових синова. Пропаст Херцеговине. IV. 3 Е Т А (1372- 1497) 1. Под владом Баошића (1372—1421). Срацимир, Ђурађ и Баоша Баошићи. Борба са Алтоманићем против Твртка и Лазара. Измирење с Лазаром. Рат с Карлом Топијом и освојење Драча. Баоша II женидбином добија Канину и Авлону. Рат с Босном. Војпа с Турцима и погибија Баоптина. Ђурађ II. Срацимировић (1386—1404). Роиетво његово у Турака. Ослобо!,ење из ропства устуиком Скадра. Буиа Радича Црнојевића. Рат с Дабишом. Повраћај Скадра. Уетунак Скадра и других места и земаља Млечићима. Учествовање у босанско-дубровачкој размирици. Баоша III (1404 —1421). Његкве четири војне с Млечићима (1405 — 1408, 1409, 1410 —1412, 1419—1421). Историја земаља којима је владала удовица Баоше II Номи та и кћи јој Руђина. 2. Зета аод сриским десиотима (1421 до 1439). 3. Зета иод Црнојевићима (1440 —1497). а. Стеван Црнојевић. Уговор између Стевана Дрвојевића и Млечића (1444). Стеван се подвргава врховној власти млетачкој (1455). б. Иван Црнојевић. Распра и пзмирење с Млечићима. Он помаже Млечићима против Турака при опсади Скадра. Његово бежање и повратак из Италије. Премештај престонице и митрополије зетеке.

в. Ђурађ Црнојевић. Завада с братом Стеваном. Одлазак у Италију. Културни део 1. Међе и име српској држави и народу до XV века. 2. Становници и њихова народносг. 3. Државно и народно право. 4. Сталежи: власгела, духовништво и себри. Одношај еталежа међу собом и према држави. 5. Државна и днорсва дое-тојанетва. 6. Скупштииа. 7. Право и закони. 8. Финансије у српекој држави. 9. Варогаи и градови. 10. Рудници и рударсгво. 11. Новац, мере тежине, дужине и времена, 12. Трговина и трговачки путови. 13. Грађевине. 14. Ратна вегатина и оружје. 15. Проевета и књижевносг (опгати поглед.) ТРЕЋЕ ВРЕМЕ. ОД XVI (0ДН0СН0 ОД 1459) ДО КРАЈА XVII ВЕКА I. Борбе Рашана, Босанаца и Херцеговаца за своју слободу уз Маџаре и Млечиће од 1^59 до 1528. Деспоти: Вук Змај, Ђурађ II и Јован Бранковићи. Исељавање Срба у Угарску. Јоваи и Стеван Берислави. Синови и унуци Херцега Степана. Пад Београда и Јајца и последице тога. II. Жалосно стање сриског народа за време турског нааредовања. Ускоци и хајдуци. III. Борбе Срба уз аустроугарско и млетачко оружје крајем XVII века. Деспот 'Бурађ Бранковић. Сеоба под Арсенијем Црнојевићем (1690) Поеледице те сеобе. IV. Црна Гора иод владом својих митроиолита од краја XV до краја XVII века. ЧЕТВРТО ВРЕМЕ. ОД ПОЧЕТКА XVIII ВЕКА ДО ДАНАО А. Црна Гора 1. Под митроиолитима од иородице Петровића (1696 -1851). а. Данило Његош (1696 —1735). Унигатење потурчењака. Ратовање с Турцима Везе с Русима. Сава Петровић (1735 — 1782), Василије Петровић (1750—1766) и Шћетган Малн (1767 до 1773). Ратови е Турцима. и везе с Русијом.

*