Prosvetni glasnik

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

915

Пвтар 1 Пвтровић (1782—1830). Учеетвовање у рату од 1788 —1791. Борбе е Махмудом Бушатлијож. Увећање Црне Горс до Спужа, Мораче и Роваца. Војна против Наполеона. Увећање Дрне Горе, ратом од 1820, Морачом и Ровцима. Законие владике Петра. Петар II Петровић (1830—1851). 2. Црна Гора иод кнезовима. а. Дануло Петровић (1851— 1860). Рат е Турском и увећање. Црне Горе. б. Никола Петровић. Последњи рат с Турцима и увећање Црне Горе. Б. Србија I ДО КАРАЂОРЂЕВА УСТАНКА 1. Ратовање пзмећу Аустрије и Млетачке против Турске од 1716—1718. Београдски пашалук долази под Аустрију пожаревачким миром. Последице тога. 2. Рат изме1)у Аустрије и Турске од 1737 до 1739. Оеоба под натријархом Арсепијем IV. Београдски мир. — Укинуће српске патријаршије и значај тога дела. 3. Договор између .Јоси®а II и Еатарине II о деоби турског царства (1782). ЕБихова војна с Турцима (1 788—1 791) и учегаће Срба у њој (Кочин рат — немачка крајина). Стање Срба у београдском пашалуку поеле свигатовског мира до повратка јаничара. Названџина буна. II ОД 1804 ДО 1818 Растројетво туреке царевине при крају XVIII века, јаничари, крџалије, хајдуци. Повратак јаничара у београдски пашалук. Султанови одметници дахије чине разна насиља раји. Тужба рајина султану. Султанова претња дахијама. Дахијски тероризам. Знатнијв људи беже у гору под заштиту хајдучку (Главага, Ђурчија, Вељко). Хајдучкодомаћинска скупштина у Орашцу одлучује усганак на дахије. Избор Карађорђа за поглакицу. Карактерне црте из његова живота пре устанка. Борба с дахијама. Карађорђе с Јанком Катићем, Симом Марковићем, Васом Чарапићем и Младеном Миловановићем диже Шумадију (1804), Ненадовићи и поп Дуко прекоколубарски, а Миленко Стојковић и Петар Добрњац прекоморавски део београдског пашалука. Први бојеви с Турцима. Рудник освојен, Ваљево попаљено, Шабац, Пожаревац и друге паланке заузете, а градови поседнути. Портин изасланик Бећир долази е војском из Босне да поврате ред у побуњеном пагаалуку. Да- ; хије ухваћене и погубљене.

Војна са султаном 1805—1807. Из усганка на дахије развија се борба са самим еултаном. Султан заповеда суседним пагаама, да умире силом побуњенике. Срби побећу.ју Афис -пашу код Иванковца. Омањи бојеви те године у којима устаници напредују. Стојан Чупић и Милога Стојићевић у борбама с босанским беговима Бој на Мишару (1806). Оевојење Београда, Шаица и Ужица (1807). Устанак прелази границе београдског пагаалука. Ново уређење у ослобођеној Србији. Војводе и магисграти. Управни савет (правитељствујугачи совјет), његово борављење у разним местима и сукоб с Карађор^ем. Устаници стуиају у свезе с Русијом. Бојеви у Крајини (код Малајнице). Хајдук Вељко диже Црну Реку. Примирје за годину дана. Раздори старешина за време тога примирја (1808). Војна 1809 и 1810. Устаиици нападају на Турску у три правца. Успеси дринске и јаворске, а недаће моравске војске. Јуначка смрт Стевана Синђелића на Каменици. Србију спасава од оиасности прелазак Руса преко Дунава у Бугареку. Бојеви на Варварину, Лозници и другим местима (1810). Турци се повлаче из Србије. Понуде турске о еталном миру Срби одбијају. Скуиштине 1810 и 1811. Јаков постаје председник еената. Суђење Милоју због неуспеха у рату. Постанак мипистарстиа на меето сената. Измирење Младена и Јакова. Прогонетво Миленка и Добрњца из земље. Букурешки мир (1812). Осиа тачка овог уговора не задовољава Србе. Они не присгају да се врате Турци, и преговори о миру остају без успеха. Обранбено ратовање 1813. Јунаштво Петра Молера на Л.озници, Хајдук-Вељкова на Неготину. Бојеви на Делиграду (Јово Курсула) и Равњу (Зеко буљубаша). Бегство Карађорћеко и других старегаина. Турци заузимљу Србију. III ОД 1815 ДО НАШЕГ ВРЕМЕНА Устанак иод Милошем Обрвновићем (1815). Отрадање Срба од туреког насиља, куге и глади. Хаџи-Проданова буна угугаена. Смрт Станоја Главагаа и нова турека насиља. Милога се спасава бегством из Београда. Сабор у Такову одлучује нов устанак на Турке. Милош Обреновић избран за поглавицу тог устанка. Карактерне црте из његова живота пре тога. Ратовање 1815 године. Бој на Чачку. Јунаштво Танаска Рајића и Гружана под Јованом Добрачом. Бој на Дубљу, јуначка смрт Милића Дринчића и Симе Ненадовића. Бој на Пожај ревцу и остали омањи сукоби. Преговори Милошеви 1 с Хуршид-пашом у Зворнику и Марашли-пагаом у