Prosvetni glasnik

ст^анак и значај Државње уређење тички догађаји картг. умној култури Феничанс-кој и картађћчшк^ Азиј&нци. Зеиља и народи. Троја. Фригија и Лидија. Миђани и Персијанци. Домовива мидскоперсијска. Вера мидско-нерсијска. Кратко трајање мидске царевине. Киропедија. Еир оснива нерсијску царевину. Кирови потомци. Дарвје уређује иерсијску царевину. Даријеви нотомци. Нешто о имовној и умној култури персијској. б. Период а Јелинска. Значај јелинског народа у историји. Јелини за својих кнежева. Балканско полуострво. Домовина јелинска. Праоци јелински. Просветиоци јелински. Иројско доба јелинско. Аргонаугско четовање. Тројанска војна. Вера јелинска. Олимпијске игре. Општинске и државне уредбе јелинске. Насеобине јелинске. Прелазак из монархије у републику. Јелини за својих реиублика. Борба аристократије и демократије јелинске. Уређење ншартанске републике. Један пример шпартанске суровости. Уређење атинске републике. Демагођија хоће да понови тиранију. Почетак персијских ратова. Би^канаМаратону. Атина се спрема за нову војну. Битка на Термонилима. Битка код Саламине и Химере. Битка код Платеје и Микале. Игемонија прелази од Шпарте на Атину. Свршетак персијских ратова Златан век Периклов. Пелопонеска војна Тирани атински и сиракуски. Квареж јелинског народа. Буне против игемоније шпартанске. Кратковремена игемонија тивска. Свети ратови јелински. Јелини иод маћедонским царевима. Земља и народ маћедонски. Филип Маћедонац покорава Грчку. Александер Велики оснива светску царевину. Александрова се царевина брзо распада. Маћедонија, Сирија и Мисир. Кратак иреглед уметности и књижевности јелинске. Песници. Други уметници. Беседнвци. Историци. Ф илософи и природњаци. Изданак јелинске уметности и наука. в. Периода рим ка. Значај народа римског у историји. Римљани за својих краљева. Домовина римска. Претци римеки. Прича о постанку Рима. Најстарије уређење римске државе. Верозаконске уредбе римске. Снажење државице римске. Народ римски укида своје краљевство. Римљани за своје рвиублике. Оснивачи римске републике и прво уређење њено. Јунаци при утврђивању републике римске. Примери нлемићске себичности. Примери племићске узвишености. Рим у опасноети од Гала. Борба римска с горштацима Самнићанима и побуњеним Латинима, Борба римска с меким Тарентињанима и иперским краљем Пиром. Децемвири

јт таблпца садрже уређење и пупички рат. Други пумска ван Италије. Прелом . .^нс .шгу јшмском . Квареж народа римског. Први грађански рат. Помпије постаје нов вођ римске аристократије. Племићске пропалице хоће да отимају власт и имање. Цесар постаје нов во.ђ римске демократије. Прво триумвирство. Други грађански рат. Цесар бије републиканце. Републиканци убијају Цесара. Забуна по смрти Цесаревој. Друго триумвиретво и трећи грађански рат. Пропаст републике римске. Римљани за својих царева. Царовање Цесара Авгусга. Зли цареви. Добри цареви. Беснило преторијан'ко. Константин Велики сатире своје противнике помоћу хришћана. Ко су то хришћани. Уређење хришћанске цркве. Последњи отпор многобопгки. Коначна победа хришћанетва над многобоштвом. Пропаст западне царевине римске. Кратак иреглед књижевности и уметности римске. Сибилске књиге. Пееници. Други уметници. Беседници. Исгорици. Ф илософи и природњаци. Правници. Вогослови. Изданак римске уметности и наука. 2. Средњи век, Хунском поплавом и сеобом народа почиње ередњи век. Војне хунске под Атилом. 0 Ђерманима. 0 Слоиенима. 0 Византињанима. 0 Арабљанима. Летимичан поглед на цео средњи век. Деоба средњег века. а. Периода феудализма. Државди и друштвени склон средовековни. Груповање народносги и главни моменти у појединим државама за ово доба. Византија. Јустинијан и његова динаетија. Ираклије и његова династија. Л.»в Исавријанац и његова династија. Василије Маћедонац и његова династија. Стање уметности и наука у Византији за ово доба. Италија. Кратковремена краљевина остроготска. Италија постаје област византијска. Ломбардијска краљевина у Цигалпинији. Византињани се исгискују из целе Италије. Постанак ђеновске и млетачке републике. Постанак силе и државе папске. Стање уметности и наука у Италији и оеталој западној Европи за ово доба. Франи,еска. Домовина Францеска. Покрштење Францеза мод Клодвигом Меројем. Поцепаност Францеска нод слабим Меројевићима. Меро.јевиће замењују Карловићи. Карло Велики понавља западну царевину ] имску. Карлови потомци комадају му државу. Карловиће замењују Капетовићи. Немачка. Домовина немачка. Покрштење Немаца нод Карловићима. Немачка ностаје савезна држава. Цареви од саксонске династије. Пареви од Франконске динасгије. Инглеска. Домовина ннглеска. Покрштење Инглеза 115