Prosvetni glasnik

916 наставни протрдми аА гимназије

Ђуприји. Србија се умирује под условима неких олакшица. Ривалисање гдекојих старешина с новим вођем (смрт Симе Марковића, Павла Цукића, Петра Молера и Мелентија Никшића). Карађорђев повратак у Србију и смрт његова (1817). Милога избран на скупштини за српског кнеза. Прв а влада Милошева (1817 —1889). Милогаеви преговори с портом, да се ближе одреде односи српског народа према еултану. Преговори се ти прекидају грчким устанком (1821). Милога не пристаје на планове грчке хетерије. Буна Абдулина (1822). Буна Ђакова (1825). Акерманска конвенција о Србији (1827). Једренски мир о Србији (1829). Милош признат за српског кнеза султанским хатишериФом (1830). Милошеви односи према султанову одметнику Хусејин-капетану. Милота заузима сцлом округе, досуђене му једренским миром, 1833. Милетина буна и борбе за устав. Устав од 1835 године. Положај велесила према питању о уставу у нашој земљи. Султан решава то питање у договчру с Русијом. Милога се противи мешању турске и руске владе у унутрашње послове Србије. Милога оставља Србију преко воље. — Смрт Милана Обреновића II. Намесништво под председништвом Јеврема Обреновића. Прва влада Михаила Обреновића (1840 до 1842). Султаа потврћује Михаила за кнеза и одређује му тајне саветнине. Михаило се томе противи. Вучићева буна обара с престола династију Обреновића (1842). Аленсандар Карађорђевић (1842 —1858). Утицаји аустријски и турски овлађују у Србији. Катанскабува у корист Обреновића угугаена (1844). Вучићев тероризам. Србија помаже Аустрији против Маџара(1848 и 1849). Србија долази под гарантију европских велесила место руске заштите (париски конгрес). Свето-андрејска екупгатина повраћа на нресто Обреновиће 1858. Лруга влада Милошева (1858 — 1860). Свечани дочек Милогаев почетком 1859. Карактеристика његове владе. Друга влада Михаила Обреновића (1860 до 1868). Кнез Михаило укида повластице савета по турском уставу и заводи народну екупштину са саветним гласом. Он уређује народну војску. Бомбардање Београда. Соко и Ужице порушени, а турске ерлије исељене. Добитак градова (1867). Погибија кнеза Михаила. МИЛАН ОБРЕНОВИТ\ IV Намесништво младолетног кнеза. Главније одредбе тада проглашеног устава, Сукоб с турском

владом због Сахапа (1874). Херцеговачки и босански устанак 1875. Српско-турски рат 1876-—1878. В. Поглед на судбу српских исељеника од почетка XVIII века до наших времена. Окупација Босне и Херцеговине. Додатак. Кратки нацрт политичке историје слободне опгатине Дубровника 1 . VIII ПРОГРАМ ИЗ ИСТОРИЈЕ СВЕТА Задатак историје. Историски народи. Деоба историје. 1. Отари век. Првобитно доба. Поступни развитак за ово доба. Почетак ираве цивилизације. Физички утицај на развитак народни. Деоба сгарог века. а. Периода источна. Иеториски народи у иеточној периоди и њихов значај. Мимогредни освртај на Чинезе и Џапанџе. Инђијанци. Домовина инђиска. Другатвено уређење инђиско. Вера инђиска. РеФорматор Буда. Најважнији политички л,огађаји у инђијеким државама. Негато о имовној и умној култури инђиској. Вавилоњани и Асирјани. Домовина вавилонско-асирска. Нимрод и Нин оснивају државе. Царица Семирамида баенословна оевајачида. Раскомадање старе Асирије. Пропаст нове Асирије. Пропас нове Вавилоније. Негато о имовној и умној култури вавилонско-аеирској. Мисирци. Домовина Миеирска. Друштвено уређење мисирско. Вера мисирска. Краљевина МемФиека и Тивска. Мисир у највећој снази под Рамзом Великим. Мисир под странским утицајем од времена Псамитикова. Коначна пропаст Фараунске царевине. Нешто о имовној и умној култури мисирској. Јевреји. Домовина јеврејска. Праоци народа јеврејског. Пресељење и живовање јеврејско у Мисиру. Мојеије и његови закони. Најсгарије уређење државе јеврејеке у Палестини. Иројско доба јеврејско. У јеврејској држави настаје царство под Самуилом и Саулом. Иајсјајније доба јеврејско под Давидом и Соломуном. Расц.епљење јеврејске царевине под Ровоамом и Јеровоамом. Пророци и пропаст јеврејски држава. Јудеја после ропства вавилонског. Нешто о имовној и умној култури јевреској. Феничани и Картађинци. Домовина ®еничанека. Порекло и значај народа Феничанскога. Вера Феничанска. Државно уређење Феничанско. Најважнији политички догађаји Феничански. По1 Кн>и® евноот °' 1 ХУШ века изостављена је о тога, што се већ у V разреду опширно предаје.