Prosvetni glasnik

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

947

Важно је при овоме раду, да ученици не оПрћу таблу, него да је стално пред собом држе, како се не би ноновило цртање уздужних. Са кривим линијама поступиће се исто као и са правима; наЈпре ће се задавати облучне линије уздуж и попреко, а за тим валовите. По што се ученици довољно извежбају у тим линијама, ваља прећи на најпростије геометријске слике, састављене већином од правих линија, као разни углови, располављане разних линија и т. д. Геометрис ^е с,лш^е Желети је, да сви ученици те слике једнолико раде; за то би добро било, да прегледалице буду у великом Формату (таблице за зид). Таке прегледалице ваља обесити или о таблу или о зид, како би сви ученици могли цртати са тих почетака. Хартију цртаћу треба ухватити клинћичима за таблу. Величина табле треба да буде најмање 60 сантиметара висине а 40 сантиметара гаирине. Да се лакше ради, горњи део табле може са ставити на скамију, а доњи у крило те тако, седећи доста право, ваља ночети радити, и то први нацрт угљеном. Овај се може брисати хлебном средином, трудом, крпом и гумом за брисање. Еад се сврши цртање, избрише се толико, да се у главноме по њему на чисто види још нацрт; опцрте (контуре) треба извести кредом или писаљком. Прегледалице геометриске могу имати од прилике ове геометриске слике : Равнострани троугао, равнокраки, разнострани, правоугли, тупоугли и оштроугли троугао, квадрат, коцку, призму, ромб, ромбојид, трапез, и друге таке; састављене од разних многоуглова и т. д. За криве линије, према до садашњем искуству, најбоље се нрепоручује цртања орнамената у контурама. За ово важно цртање има разних издања у обилном извору; ипак у најновије доба много се препоручује Хартлејево дело и његов начин, јер су се њиме показали најбољи резултати. И у овом раду угљеном треба нацрт извршити а израду црном кредом, или писаљком. Особито при цртању украса (орнамената) ваља много пазити на лепоту облика; лако и коретно вијугање линија треба нацртати са осећањем. Тим би се довршио течај у првом разреду. II РАЗРЕД . Како је у првом разреду свршено препочињање (копирање) са прописаних прегледалица или почетака, ваља одма прећи на цртање са нрироде, и то са истим геометријским и украсним (орнамент-

ским) сликама као и у првом разреду, само што ће се у место прегледалица унотребити геометриске слике од жицн које ваља утврдити на за то зготовљену справу и нодићи толико високо, да га сви ученици могу видети из клуиа. Сваки ће ученик онако цртати, како види предмет са свога меета, а како ће сваки негато друкчије видети, то неће моћи један од другога прецртавати. Најтежи је задатак, да се ученицима гато јасније и на практичан начин покаже скраћени вид линија; у томе би добро било ноказати најпре прве основе за нерспективу, разуме се само у толико, колико буде у свези са овим сликама. Већ за први нацрт угљеном ипгге се разумевање Фигуре, које су линије скраћене и како, јер без тога сваки је рад узалудан и остаје просто нагаћање ил;: тумарање по мраку; а да би то ученици могли разумети и схватити, стајаће све до наставника. Течај овога рада треба да траје пола гаколске године; али ако наставник успе, да свргаи раније, тим боље, јер му остаје вигае времена за даљи рад у тој години. За тим ваља прећи на цртање геометријских тела. Ова тела могу се набавити од дрвета или од дебеле хартије, у доста великој размери, али најбоља су ипак од дрвета, јер су окрајци или рогљеви (канте) огатрији, само их ваља обојити отвореном сивом бојом, да би се јасније видела сенка и светлост, особито за почетничко око. Сто, на који ће се ова тела метати, треба да је на четири угла а дужина да иу је два пут већа од ширине. Приступајући раду ваља пазити, да поглед ученика на предмет буде вигаи, то јест : да повргаина стола, на ком су пластичке слике, буде не1пто нижа од очију ученика, а то с тога да би се могло видети перспективални положај линија на повргаини стола. При цртању тела, нема ученик носла само с контурама. или линијама, него и са њиховим равнинама, т. ј. новршинама. Осим тога долази и једна новост, а то је светлост. Предмет осветљен има своју сенку („мецотинту"), средњи тон и светлост Тоновима овим разликује се равнина од равнине у боји; пажљиво снимљени тонови са предмета дају цртежу округлину, то јест пластички вид. Да би то ученици лакше схватили, ваља почети са најпростијим Фигурама, па ићи поступно до \ најтежпх. По томе вигае оваквих тела могу се стављати заједно у групу; али ваља са два три почети, па ићи до читаве гомиле. Овим груаовањем тела добија се разноврсно скраћивање равни-