Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

би дуго било побројати те случајеве у закону, боље је да остане то за правила која могу то све и с обзиром на све интересе регулисати. П. С-репковић држи, да је најбол>е, да најстарији ђак заступа учитеља кад се разболи, као што је и до сада тако рађено по селима. Др. Л. Докић предлаже, да се од овог члана задржи половина т. ј. до речи »бесплатно,« а даље да се изостави, јер није право да се заменик илаћа из плате болесног учитеља, као што је чини му се до сада практиковано. Арх. Дучић напомиње, да у средњим школама један проФесор замењује другог, на случај болести, и за то му се ништа не илаћа. Тако нека се нареди и за учитеље. Љ. КовачевиИ пристаје уз одборску измену, почем и други државни чиновници имају право да остану ван дужности кад су болесни, годину и један дан. У мањим болестима нека учитељи, где их има више, као другови замењују један другога, а по селима и ,за дуже болести нека се одрећује заменик са особеном наградом. М. Миловук налази, да је заступање о коме прво говори г. Ковачевић пемогућпо, јер, кад учитељ има већ на свом врату нпр. 60 ђака, како ће да прими још једну школу с толико ђака и да их спреми као што треба ? Ј. Пецић напомиње, да је најтеже наредити што нрактично за села, почем одређеног кредита за заступнике болесних учитсља нема, а нема ни заменика. Савет усваја јсдногласно члан [)8. по одборској измени. Прелази се на Члан .' ј 9. по министарском предлогу и одборској измеии. Арх. ДучиИ предлаже, да се изостави » или настуаиле несаособности ,« јер се то већ разуме под »душевним и телесним слабостима ,« што се напред помиње. Савет усваја 59. члан по мипистарском предлогу.

Прелази се на Члан 60. по министарском предлогу и одборској измени. Известилац објашњава, како је одбор овај члан знатно нроншрио, јер је обухватио и привремене учитеље због страног поданства и заслужне и способне учитеље из других крајева Српства, као и чиновнике других струка који би прешли у учитељску службу.

Др. Ј. Валента не увиђа, за што се не би привременим учител,има уважиле године проведене у привременој служби. П. СреИковип одговара г. др. Валенти, да нико не би учио учптељску школу, кад би се свакоме рапунале и привремене године службе. Св. Николајевић напомиње, да не треба правити разлике између учитеља у Србији и оних из Старе Србије, из прека итд. Исто тако и привременим учитељима треба уважавати све године службе. Љ. Ковачееић примећује, да осим разлога напоменутог од стране г. Срећковића не треба привременост рачунати у праву службу и за то, што сви такви учитељи долазе раније до учитељске плате и није право, да се на тај начии казне и они који се дуже спремају за учитељски позив Мора дакле нека разлика постојати између оних који више и између оних који мање уче. После тога Савет одлучи с 10 противу 1 гласа, да се овај члан усвоји по одборској измени. Двојица су гласала противу оба предлога. Прелази се на Члан 61 по министарском предлогу и одборској измени. Св. Николајевић предлаже да где год има више учитеља, они сами бирају себи старешину или управитеља држећи, да ће они за ту дужност бирати свагда најбољега између себе. П. Срећковић предлаже, да се то остави школском одбору. Арх. Дучић усваја предлог г. Николајевића, држећи да је најбоље да учитељима онај буде старешина, кога они сами изберу. Љ. Ковачевић не налази да би добро и згодно било, кад би се то оставило учитељима, јер би они у таком случају бирали онога који би им највише гледао кроз прсте. Одбор не може бирати овог старешину, већ ни по самом томе што је ту и учитељ, па би могло бити пристрасности. Најбоље је да се остави министру, да он поставља ове старешине. (Јв. НиколајевиД и ако верује министру да ће он свакад гледати да избере што бољег човека, опет држи, да ће сами учитељи с већом љубављу предусретати онога, кога они као најбољег између себе изберу себи за старешину. П. СреКковиК такође не сумња, да министар неће бирати најспособнијег човека. Што се тиче учитеља, они ће, нема сумње, бирати вазда човека помекшега. Министар пак може не погодити свакад најзгоднијег човека. Како се школа највише тиче родитеља, а ове заступа одбор, то је најбоље, да школског старешииу бира одбор, који ће најбоље погодити најзгоднијега, човека за тај посао.