Prosvetni glasnik

запионик главног

просветног савета

Известилац одговара да је одбор то учинио за то • што је рад, да се за то време пошљу млађи људи на страну и спреме као што ваља за тај посао. У осталом оваквих прелазних наређења има и у осталим законима других земаља н. пр. Саксонске. 17. С-рећновић држи, да ће учитељи још више бегати из учитељске службе, ако се усвоји овако као што одбор предлаже. Отворити врата чиновничке хијерархије, значило био потиснути све учитеље у чнновнике, а он то неће, него да се боља снага задржи у том сталежу тиме, што ће се онима који буду избрани за надзорнике дати угледнији положај. Ако има погрешака код лањских надзорника, код пређашњих је још више било. Контролу над надзорницима држи да најбоље може вршити сам министар. Арх. Дучић напомиње, да је на последној Скупштини донет закон о надзиравању школа за то, што се гледало да се доскочи невољи, која је постојала и да се болжм замени практика која је омрзнута. Томе закону нема још ни година дана. На што га мењати тако брзо, кад се нису опазиле још никакве штете отуда 110 основну наставу ? Садашњи зак г н доста је на широкој основи, јер се могу бирати за надзорнике и са свим стручни људи између професора, који ће бити у отању да оцене рад учитеља основних школа. Зато треба усвојити за основу министарски предлог. Св. Николајевић примећује, дакод нас није билонад" зора над основним школама откако су укинути стари ревизори, јер давање оцена на крају године школске није никакав надзор. Надзор треба да је перманентан, али при увођењу страних установа, ваља пазити на прилике у којима ми живимо. Одбор се није на то обзирао. Међу тим, таком установом ми бисмо завели читаву хијерархију просветних чиновника, а чиновнци су, по нашем васпитању, вазда слуге старијих. Ако би се усвојио надзор како одбор предлаже, ревизор би био орган какве политичке партије, као и сваки полицијски чиновпик, а то би било од грдне гатете по саме школе наше. И Срби преко имају школске надзорнике, па међу њима и таквих, који протурују маџаронске идеје. Ко нама јамчи да и код нас не постану оруђа појединих партија ? Кад се уз то сетимо како су стари ревизори оставили иза себе доста црних успомена, питање је : да ли и оваки ревизори које одбор предлаже не би били таки исти ? Ако надзор има тај задатак, да оцењује рад учитељев, онда за то има више гарантије у садашњем начину надзиравања основних школа. А да би било стручног надзора, нека се за то одређују махом проФесори учитељских школа и други стручњаци. Вл. Ка-риК одговарајући г. др. Бакићу примећује Да би такав надзорник који би имао 120 школа и код сваке школе седео ио 2. — 3 дана морао вечно пу-

товати, а то никако иије могуће. Кад је тако, онда је бољи стари надзор, у коме и онако има више гарантије за оцену рада учитељевог. Вели се, да нема континуитета у методп. А шта ћемо радити, ако се постави лош надзорник, па он утврди лош правац у настави ? У садашњем надзору има бар могућности, да се поправи оно што не ваља. Што се тиче педагогије, она је као и сваки занат, који је познат и проФесорима средњих школа. Ако би им теоријска страна баш и недостајала, практична је спрема изван сваке сумње. Што се тиче примедбе, да би за талентиране учитеље требало створити одушке, како би дошли до бољег положаја, њој нема места, јер се за кони не стварају зато, да се задовоље жеље појединих частољубаца. Учитељ не треба да мисли ни на шта друго до на свој посао, угледајући се при том на оне велике угледе из историје педагогије, који никад нису хтели да силазе с учитељске катедре. Ј. Туроман налази, да досадашњи начин надзиравања основних школа има много лоших страна, а нарочито у томе, што се изашиљу стручњаци, који више напред гледају на науку, а мање на школу саму и њену праву задаћу. Они се тек у очи поласка почну бринути и састављати план о ономе, што треба да раде као надзорници, а међу тим људи који су се за то спремали, педагози по струци, мисле тако рећи непрекидно о школи и о њеном послу. Поред тога и саме средње школе на штети су, што се од ње у невреме одвајају наставници зарад надзираваља основних школа. У страном свету вазда се за директора гимназије поставља онај, који је у стању прегледати и оценити што више научних поља, а т кви су махом филолози и историци, а не узимају се н. пр. ириродњаци и математичари. Из тих разлога он је потпуног убеђења, да треба завести онакав надзор као што одбор предлаже. Ј. ПециИ сматра учитељство као војску која има само генернла, а ни једног од нижих чинова, осим наредника, који ће бити школске старешине или управитељи, као што је усвојено у овом закопу. Питање је: може ли команда успевати с једним само заповедником без толиких других извршних органа ? За контролисање рада учитељског потребни су стални људи , који ће управљатп наставом и инструирати учитеље у ономе шго је боље и паметније. Ни једна школа није без старешине. Имамо н. пр. ниже гимна зије са 6 —7 проФесора и 50—60 ђака, па и директора. Исто тако и реалчице, које су с мање проФесора, нису бвз старешине. Кад је за тако мали број и наставника и ђака потребан старешина, а како да не буде за толико стотина основних школа? Што се тиче мана данашн.ег начина надзиравања основнпх школа, оне се састоје поглавито у овоме : што су наставници средњих школа недостижни за овај посао, н што с