Prosvetni glasnik

24

О ВАЖНОСТИ МАТЕМАТИКЕ

Од одборских измена да се усвоји од члана 74. тачка а, б, д и ђ. Осим тога да се дода ова алинеја : »1/сто тано школски на.дзорник оипе дужан да арегледа у свом кругу и ириватне школе, и о њиховом стању да аодноси иотаун узвештај.«

Прелази се на

Савет усваја.

Члан 83.

Прелази се на Прелазна наређења ио одборском предлогу. Савет усваја прву тачку истих наређења.

0 ВАЖН ОСТИ Говор Дим. Неши1а, ректора, о свето-сав Госиодо, Мени је ове године пало у део, да мојом беседом доцринесем прослави успомене светога Саве. Жени је мило, да сам ја од наших математичара, мислим , први , који у овој прилици и на овом месгу одужује дуг свете благодарности томе великом, никад незаборављеном, истинском Србину. Мислим истинском не за то, што је био рођен у срцу тадање Србије, или зато, што је рођен од правих српских родитеља, већ зато, гато је био васпитан и одгајен у исгинском српском духу; што је био скроз и скроз проникиут најчистијом српском мишљу; тто је са вајискренијом оданошћу и најтоплијим одушевљењем радио целог свог века на добру свога српскога рода; и што је најзад у срцима својих верних Срба подигао бедем, твр !)И од гранита, о који су се вековима у залуд ломили и ломе бесни таласи са севера и југа. Да би тај свети дуг одужио, ваљало би да по обичају пред вас изнесем и пред вами расправим какво питање из опсега оних наука, којима се бавим. Али, господо, кад само помислим, колико су математика и њени предмети и појмови неприступни онима, који се математиком не баве, како са својо апстрактности и начина излагања, тако и са особеног математичног језика, који пре свега ваља разумети, онда такву намеру мал да не морам напустити. Ја знам, госнодо, да питања, која имају ма какве везе са истинским животом, којим живи чо вечанство, да питања, која се тичу његове блиске

МАТЕМАТИКЕ гој светковини у Великој Школи 1882. г. или давне прошлости, бурне еадашњости или неизвесне будућноети; да питања, која се тичу његовог напретка или назатка, његове племените борбе за слободом против самовоље, за светлошћу против мрака, за исгином против лажи и т. д., ја велим знам, да сва та и њима слична питања морају већину света далеко силније привлачити, јер су ближа и њиховом појимању и њиховом срцу, а и непосредније их се тичу, него ли ћутљиви и неми симболи математике. Али. господо, у тим немим, у тим за вас загонетним симболима, који вашем срцу ништа не говоре, почива опет једна тајанствена, једна чудна сила која овај модерни свет из основа креће; из њих. господо, просијава вечна мисао, која ваеијоном влада, и која нзвијајући се из њих мало по иало, све више обасјава стазе којима журно напред корача неуморно човечанство. И ја мислим, господо, да ти симболи и наука, која се њима служи, заслужују, да се и о њима у овој прилици са овог места чује која реч. Упознати вае, господо. ма и са свим површно са значајем математике, са понеким од најглавнијих метода њених, са њеним ноложајем наспрам природних наука, са величином њеног утицаја на материјално и Формално образовање и т. д. то ће бити предмет ове беседе. Господо, кад бацим ма и летимични поглед на предмете и појаве како Физичнога тако и духовног света, видећемо, да је величина битно и опште својство њино, да се она јавља као неизоставни придев наших предсгава у свима могућим