Prosvetni glasnik

О ВАЖНОСТИ

МАТЕМАТИКЕ

29

да лете ва својвм узвишеним идеалима тсако знају, а за себе задржавају искључиво и суверено право, да су само они у стању скоро у највише прилика обележити праву ме1>у између истине и маште, знања и заблуде, уверења и веровања. Господо! Познато је, да су стари математику веома ценили; њихови философи махом су своја учења математиком отпочињали. Платон на пр., коме имамо благодарити за геометријеку анализу и још неке проналаске, није пуштао никога у своју школу, који ие би знао математике, Стари су математику тако јако ценили нарочиго због њених метода, због несумњиве тачноети њених резултата, као и због њеног корисног утицаја на развој наншх душевних моћи. И математика је код њих, особито у геометрији , учинила знатне нанретке, а у Евклиду, Архимеду и Аполонију славила је она своје најсјајније предсгавнике. Нови век цени, господо, математику не само зато, него и због неизмерних услуга, које је она чинила и још свеједнако чини човечанству и цивилизацији. Упоредо с њоме а под њеним моћним окриљем развијале су се и развијају и сада скоро све остале природне науке, науке које су најбоље и најверније обележје новије цивилизације. Математика је, вели Огист Еонт, најмоћније оруђе, којим се дух човечији може послужити при проучавању природних појава. Но то моћно оруђе, на које еадањи век са толиким поносом гледа, недосгајало је скоро целом средњем веку, и што је још горе још и склоност и воља за непосредно проматрање и опажање природе. Није се дакле чудити, што је скоро цео средњи век стајао пред тајанственом природом и њеним вечитим законима као пред какввм немим сфинксом , као пред каквом грдном књигом, коју није смео или није налазио за вредно отварати. Средњи је век живео просто у обмани, да се природа може разумети и схватити и без проматрања, да се њени закони могу сазнати а рпоп т. ј. просто из закона нашега духа. Арисготело са његовим прев>ликим а неоправданим аукторитетом био је сколастицима средњег века све и сва при објашњавању природних појава. И то жалоено етање, тај нрави духовни мрак, у коме је само од времена на време сенула, па да је на мах не-

стане, као какав залутали метеор из арапских светлих покрајина, по гдекоја паметна мисао, трајали су у Европи све до екоро 15. века. Велим у Европи, јер на обалама Шпаније, А®рике и Азије цветала је за скоро све то време арапска наука и култура. Арапима, који су освојењем Александрије, средишта старе грчке науке и образованости, учинили крај свој тој и науци и образованости, било је суђено, да прекинути конац класичне науке и образованоети узму у своје руке, и да кроз неколико стотина година, док је хришћанска Европа у тами незнања и варварства тонула, буду једини носиоци и покретачи знања и образованости. Арапи су били посредници, који су Европу најпре упознали са старом класичном науком и књижевношћу; њима увелико имамо благодарити, што су до нас дошли и математични радови старих, који су радови постали основа, на којој се после даље и то у почетку доста лагано радило. Али од 15. века, тога века научног и културног препорођаја, почелајеи математика нагло напредовати. Тада услед стицаја различних - сретних околности, као што су проналазак шгампе, откриће Америке, освојење Цариграда и т. д., научари пренуше духом и разбише тегаке окове, у које их је сапутала средњевековна сколастика и глупа вера у непогрешност Аристотелову. Они увидегае, да су непосредно проматрање и опит једини темељ сваком научном испитивању и најпоузданији пут, који води к правом и иетинском сазнању. Славни канцелар енглески, Бакон који са тим светлим принципима излази прм у отворену и одсудну борбу против једног лажног правца, задаје самртни ударац сколаетици и изводи научаре на прави пут светлоети и истине. Проматрање и онит њему је једини пут , који води истини , а математика му је нужна и неизоетавна основа природних наука. И ако ми, гоеподо, није, ни могла бити намера да вам у овом одмереном иремену, које ми је на расположењу, цртам слику поступног развијања математичних наука у тим већ минулим али вечно елавним вековима, опет мислим, да ми ваља застати код неколико славних имена, за која еу везани велики и епохални нанретци у математич-