Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

59

брзином«. Брзина ова износи између 23 и 33 метра у ! секунди (неки тврде за сензитивпе нерве 90 метара у секунди) и она је незнатна кад се упореди са брзином електричне струје. Даље вели: »сваки нерв који у центрипеталном правцу ради , кадар је да своје утиске саопшти свести тек кад их душа прими к знању. Подстакнуто стање нерава је његова реакција наспрам надражаја — дакле израз његовог живота«. Ово је ми слим довољно неразумл>иво. /1а страни 52 стоји : »изузевши нерване кончиће у којих се осећаји производе« нерви спроводе само спољне утиске а у њима се не производе осећаји већ у нерваним ћелијама у мозгу. Нерве дели на сензитивне и моторне и ако би ова подела довољна била за први разред гимназије, за седми није а ваљало би споменути и нерве секреторне, пресорне и депресорне, описати разно врсте реФлексних покрета, рећи шта је сакретање и саосећање. За мали мозак вели : "раздељен је као и велики мозак у две полусФере, које су међу собом везане вароловим мостом. Иза овога моста мали се мозак сужава у ваљкасто тело, здужену мождину.« Мали мозак поред полусФера има и средњи део (Уегтез) и овај везује полусФере и онда тек долази на ред варолов мост и сасвим је погрешио тврдити да се мали мозак сужава у здужену мождину. Из описа не види се тачно где су управ смештени »оптички брежуљци» и »хрскаста тела« јер каже се само да су »пред четворогубим квржицама са стране.« За кичмену мождину не каже да има централни канал, а тврди да она »пу • штајући од себе многобројне нерве, пајпосле се у своме доњем кра.ју расиада у саме нерване конце налик на коњски реп«, а то не стоји. 0 Функцији мозга вели да је »мозак седиште свести или душе наше,« а »што се тиче Функција осталих саставних делова мозга нисмо у стању много да кажемо, јер сви докази почивају још на нагађањима и претпостввкама.« Истина је да о радњи појединих можданих делова »нисмо у стању да много кажемо« али не стоји и то мало што знамо, да је само нпгађање и претпоставка, и бол,е би било да је писац и то мало овде казао но што је готово на целом листу расправљао »питање у каквим се облицима душа јавља у нашем животу« и говорио о пажњи, мишљењу, осећању, представи, појму, суђењу, закључку, памћењу и замишљању, о свима овим као што он вели »различним моћима наше душе које се зову разум.« Све ово иде у психологију и није му места овде, а најмање за децу од 10 — 14 год. VIII Чулна оруђа. Мрежица се не »састоји из осам« већ из десет слојева, а рожњача и ако има »сјајну прозрачну и глатку површину, кроз коју може светлост савршено др пролази«, да пије скроз прозрачна пе би светлост могла проћи. Дужица је вели: »обложена

оном истом машћу, којом и хороидеја и по боји те масти опредељз - је се боја ока • црно, плаво, граорасто око.« Прво ова облога није маст, већ су то ћелије у којима има много пигментских зрнаца, друго пигменат нема разну боју већ је Једне боје а што једни имају црне други плаве очи, тумачи се друкчије. Ако дузкица има пигментских ћелмја и у самоме своме ткан.у, онда су очи црне, а ако нема и само је задња страна њена обложена пигментом, онда су очи плаве, из истог узрока из кога наша венска крв кроз кожу изгледа да је плава Даље вели у дужици виђају се »и мишићни кончићи који састављају кружне мишиће, с тим задатком , да зеницу својим грчењем час сужавају а час шире,« ја не зпам како могу кружни мишићи да зеницу »час сужавају а час шире,« ваљало је рећи да поред кружних има и радијалних глатких мишића и онда би се разумело. »Прву средину за преламање зракова« но »сачињава« течност у обема коморама, већ је прва средипа рсжњача. Не стоји да »на мрежици има само једно место, које је спрам светлости осетљиво и на коме се ликовп оличавају.« Ово је место само најосетл>ивије и ту ликови постају при директном гледању, али су и остали делови мрежице осетљиви, наравно да се према њеној периФерији ова осетљивост умаљава. Истина је, да је за добро виђење нужно » да је мрежица спрам светлостн осетљива, али не стоји да »због неосетљивости мрежице лик не може да се оличи на њој « Оличавање лика и добро виђење су два процеса, први зависи од средина што светлост преламају, а други од стања оптичког нерва и централног нерваног органа, и да би добро видели потребно Је и једно и друго. Суђење о величини предмета, виђење боја и субјективно осећање ваљало је мало опширније обрадити и онда би се боље разумело. За акомодавање вели: да је »особена моћ, која удешава око према зрачној даљини« а не каже шта је управ акомодовање , каква је та моћ. Некоректно је рећи за кратковидост и даљновидност да »ове махне у оку постају услед недостака оне моћи (акомодовања)« кад су то махне реФракције, као што и сам писац мало доцније каже. Нетачне су деФиниције и о слуху тако вели: »ако један талас удари на наше ухо онда ће изазвати звук. Допру ли многи потисци у неправилном реду до слушног нерва, то онда настаје тресак. Али ако читава поворка од потисака у нериодичном реду поврви и т. д. онда постаје један трајан осет , који називамо осетом гласа.« Звук је општи назив па ма један талас или више њих ударило на наше уво. Израз тресаи мислим да није сретно изабран, и ако се тим хтело означити опо што Немци зову Оегаизсћ онда је боље рећи шум; —