Prosvetni glasnik
НАУЧНА
ХРОНИКА
79
иако). Истина у том случају не видимо средину планете, која би нам била од велике користи у тој ствари, али опет можемо доста јасно да нрегледамо онај осветљени део планете, ге да и на њој, као што смо одавна већ на месецу, измеримо висину њених брегова. Било на земљи, било на меседу или Венери, било то ма на којој планети коју осветљује сунце , увек граница мене њене, дакле изгубљена граница српа показује оно место на планети, где се сунце рађа или залази, дакле место коме је онда зора или вече. Ако на том месту има брегова, онда се у зору врхови брегова пре осветле па после тек њиово подножје , и обратно, у вече, најпре зађе сунце за подножије њихово па после и врхови зађу у мрак. То већ сваки зна. Исто таквих призора видимо и на месецу кад га погледамо кроз дурбин. Сенке се виде боље или горе према томе у коме је стању месец. Кад је месец од прилике у првој четврти, онда је унутрашња граница осветљене површине испрекидана сенкама брегова, који се ту налазе, тако, да изгледају као читав низ зубаца. И кад се на један дан пре прве четврти месечеве погледа његова унутрашња граница, онда се врло лепо може уочити осветљени врх брега и врх бачене сенке , и кад се растојање између оба та врха измери, може се врло лако израчунати висина тога брега, који је сенку бацио. Ето тако су измерене тачно висине свију брегова месечевих. Исто таквих појава има и на Венери, само се они не могу тако тачно одмерити као на месецу, јер је Венера много даље од нас, а и много ]е сјајнија. Јер кад би површина Венерина била сасвим равна, онда би унутрашња граница мене била равна а не искривудана линија, што показује да то долази од високих брегова. И док на месецу можемо сваки брег до на неколико метара тачно да одмеримо, на Венери можемо само у опште да говоримо о висини читавих ланаца брдских, који пресецају површину Венерину као код нас Хималаји, Анди, Алпи и т. д. Још године 1700. Лахир, астроном Француски, посматрајући Венеру онда кад је била око своје »младине« видео је на издубљеној страни српа неке неједнакости, које су могле постати само од брегова, много виших но што су брегови на Месецу. Дурбин којим се служио увеличавао је само 90 пута. У првој половини прошлога века свештеник енглески Дерем гледајући кроз телескои Хигенсов срп Венерин видео је онаких истих неравиипа као што се виде кад се гледа срп месечев. Ио највећа заслуга у испитивању Венериних брегова ирипада Шретеру, који је крајем прошлога века, извео читав низ опажања, о том предмету. Скренув евоју пажњу на онај део српа што је близу рогова, он је више пута видео рог као преломљен па је шта
више 28. Декембра 1789., 31. Јануара 1790. и 27. Фебруара 1793. видео близу јужног рога једну светлу тачку сасвим усамљену, и одељену од осталог дела сриа једпом тамном преградом. Те неправилности су се мењале, као што и мора да буде према нагибу сунчевих зракова и према површини саме планете. Овде се види равница или море, тамо опет узвишен предео, који изгледа као какав мост између светлости и сенке; на једној страни виде се доље, на другој опет врхови брегова, који пресецају границу између осве тљеног и мрачног дела планете. Све то навело је Шрегера да закључи да на Венери има брегова, и да су ти брегови много виши од наших брегова. У годинама 1833. и 1836. астрономи Бер и Медлер занимали су се искључиво тим предметом и потврдили, изнев читаву збирку слика, да су изгубљене границе српа увек биле неравне што долази од неравнине земљишта на које падају. После њих, и то године 1841., испитивао је тај предмет и у опште целу планету италијански астроном Де Вико са својим прииравницима помоћу једног дурбина, који је увеличавао 11.'8 пута, па је дошао до истих резултата. За тим су до најновијег доба непрестано испитиване издубљене границе српова Венериних и једногласно утврђено да на Венери има брегова, чију ћемо висину сад видети. Мерећи тачно растојање од врха брега па до врха његове сенке, што се може врло лако помоћу дурбина, нашло се, да ма да је Венера по величини скоро Једнака са земљом, опет на њој има таквих брегова, који су много виши од наших и износе на 44 000 метара од најнижег места на Венери. Пошто ое зна да наши највиши брегови Хималаји износе до преко 8000 метара, то неки астрономи изводе из тога да су бреговн на Венери пет пута виши од наших. Но то није у ствари, јер та висина наших брегова рачуна се од површине морске а висина брегова Венериних од најнижег места на њој, којеје наравно много ниже испод површине морске. Међу тим баш кад се узме висина замљиних брегова и од најнижег места на земљи, опет изалази да су Венерини брегови виши од наших, само не пет иута. већ нешто више од два пут. Географија Венерина. ') — Из досадањег видесмо да је Венера исто тако тамно тело као и земља, да нема своје светлости и да је осветљена светлошћу сунчевом, и због тога показује нам се у менама, јер је иоложена између земл.е и сунца. По величини, занремини и тежини, готово се мало разликује од земље; година јој траје 224 наших дана, а њени дани су мало краћи од наших. Најпосле видесмо да је земљиште и површина Венерина испресецана брдским ланцима, да има на њој висина и низина као и на земљиној повр') Или »Венерогра«ија«.