Prosvetni glasnik

записник главног просветног савета

шење н.егово буду издале, а рукује њоме од одбора одређени члан, који и рачуне о њој полаже политичкој општини оне школе. Кратак годишњи извештај о овим рачунима шаље се и министарству просвете. Чл. 22. Од земље устуиљене на употребу школи и учитељу, као и од имања политичке општине онога места, различито је као својина школске општине, школсно имање, које ће се систојати или од земаља општином уступљеиих или од нојединих добротвора завештаних или купљспих школи, од које^а ће иман.а приход ути цати у школску касу. Школско иман.е не може се никад од школе отуђити, нити без одобрења ммнистра просвете продати, нити на што друго осим школе употребити. Ако би која општина школска престала, пмање њено прииада оној школској општини, с којом ое она уједини. Чл. 23. Кад се из старих школских општина нова школска онштина образује, нова школска општина нема никаква права на имањс старијих школских општина, осим ако бн ове добром вољом хтеле што учинити, а то се мора редовним путем свршити. Чл. 24. Правила о грађењу и намештају нових школа пронисује министар проевете и црквених послова ио договору с министром грађевина, а по саслушању Главног Просветног Савета и Главног Санитетског Савета. У тим правилама биће означене мере, које ће се моћи иредузети као олакшица при сиротним општинама. У сваком је случају министар нросвете и црквених послова овлашћен допуштати рокове изузецима по саслушању месних државних власти, но свагда с одређеним роком. Ако ли школска општина у течају тога рока сво.је обавезе не изврши, нову заграду не подигне или стару према правилама не удеси, она ће бити лишена своје школе, у коме ће се случају с другом школском општином спојити. Чл. 25. Школска књижница и збирка разних учила морају се увек налазити што је могућно у бољем стању и потиуностп. С тога је министар нросвете и црквених послова .влашћен, да но саслушану Главног Просветног Савета изради спискове онога, без чега никаква школа не може бити, а о осталоме, да у своје време издаје школским оиштинама наредбе и препоруке. Школска пак општина дужна је бринути се, да јој је школа по пропису снабдевена, и да би се све то могло одржавати и иопуњати, дужна је имати за учила и књи-

жницу као и за све остале школске потребе засебан редован буџет, који ће саетављати и исплаћивати онако, како то политичка општина нареди. Чл. 26. Школски је одбор дужан, да пре почетка сваке школске године ио протоколу рођених изради списак свеколике деце која су по закону оне године дужна почети школскј наставу. Докле не настане могућност, којо .ј ће се непрестано тежити, да се сва та деца одмах почну школовати, школски одбор ће према месним приликама изабрати и као ученике у школу уписати најмање половину за школу дорасле и способне деце, а ако простор школске зграде дозвољава и преко тога бро.ја. У вароишма и варошицама имају се уписати сва за школу способна и дорасла деца. Годитељи или старатељи угшеане деце биће дужни децу за школу опремиги, трогакове школовања теглити, и у наиредак се бринути, да деца редовно школу походе. У противном случају казниће се казнама за изо станке које су у овом закону на свом месту назначене. Чл. 27. У почетку сваке школске године школеки се одбор брине, да се у један пут за све уписане ученике набаве књиге и све друге школске потребе барем за цео први течај. Од тога ће се што је потребно одмах раздати ученицима, а остале ће стајати под кључем учетељевим, који ће кад што треба давати ученицима. Школски одбор који се о овоме брине наплатиће по потрошку од родитеља деце која школу походе ону суму која за овај посао треба. Ако је потребна позајмица, даваће се из касе оне политичке општине, којој село или села школске општине припадају. Чл. 28. Осим дужности побројаних у чл. 26. и 27. школски одбор: а. извршује све што је чланом 19. стављено у дужиост школској општини ; б. извргнује законе и наредбе школске власти; в. настојава да ученици уредно походе школу и изриче казне над родитељима и стараоцима због задржавања деце од школе; г. пази да учитељ у одређено време држи школу; д. нрима и отпушта школског послужитеља на предлог шк >лског управитеља или учитеља; 1). расп, авља све ситније тужбе и спорове између учитеља и дечијих родитеља; е. потпомаже учитеља у свему што иде на унапређење школе. Што одбор не може сам извршити, доставља министру просвете и црквених послова.