Prosvetni glasnik

130

ЧЕШКА МАТИЦА

Матицу, која је 1826. год. у Новом Саду установљена. Палацки је усвојио ту мисао, и напустио је своју првобитну, да се енциклопедија онда изда, но да се одложи на боља времена, али да се одмах приступи оснивању Матице по примеру српске! Ево каква је свеза онда постојала између Новог Оада и Златног Прага! И тако видимо 2. Марта 1830. год. Палацког, где се огласом обраћа на цео народ: да се установи цутем добровољних прилога каса-, намењееа за покривање трошкова око издавања добрих чсшких књига, под именом „Чешка Матица". Ко приложи најмање 50 фој >. у сребру, било од један пут или у5 годишњих рата, сматра се као члан и за цело време свог живота (!!) добија по један егземплар свију књига и дела, које чешка Матица издавала буде. Према новчаним средствима, одбор ће решавати, које књиге треба да се издају о трошку Матице или само помоћу њеном, али да обрати особиту цажњу на издавање потпуног и критичног лексикона чешког језика и реалне енциклопедије. Само се интерес сме утрошити, а главница да се осигура. Одбор стоји под одбором чешког Музеја и један члан истог Музеја има право контроле над новчаним руковањем. Врховни Бург -граФ (губернатор) одобрио је ту промену, или боље рећи допуну статута и тако се већ 1831. год. могло приступити купљењу добровољних прилога. Имаовина је онда износила 2363 Фор. Поред тако незнатне суме одбор је ипак примио дело Др. Пауличка : Домаћи лекар у преводу Јунгмановом, и решио је, да се започне издавање редовог чаеописа чегаког Музеја. Хонорари онда одређени износише 4 Фор. за штампантабак оригиналног дела а 2 ®ор. за преводе ! Поправку језика узео је на себе Челаковски, по 1-2 ®ор. од штампана табака. Сам Палацки примио се уреднишгва, не тражећи никакав хонорар, као што се из почетка и сви литерати одрекоше свог хонорара!! Пошто је штампање „Домаћег лекара« дуго трајало, то је одбор решио : да као прослав у40-тогодишњег владања цара Франца почне своју литерарну радњу издавањем једног јубилејског списа

под насловом: «Глас родољуба на дан 1. Марта 1832. год.« тим више, што се прочуло, да ће побудом представке врховног бург-гра®а чешки језик опет задобити места у народним школама, одакле је потпуно искључен био. Куратор Матице, књаз Рудол® Кински, узео је на се подмир ње трошкова око што сјајнијег издања поменутог списа. У то доба, приликом једне званичне посете код врховног бург-гра®а гро®а Хотека, тужио се Палацки на цео погрешан правац јавне наставе, и доказивао, како исга мора остати бесплодна, јер се не пази на матерњи језик, већ се све на туђем — народу и деци страном — језику цредаје. Гро® Хотек не само што је усвојио то мњење, но је наложио одмах Палацкои да му поднеее промеморију о стању наставе и сметњама њеним. То је Палацки обећао учинити. Он одмах замоли архимандрита (каноника) винаричког, те овај састави акт под насловом: 1( 0 садашпем стању наставе чешког језика у школама краљевине Чешке,» Резултат је од тога био тај, гато је из Беча стигао одговор: «нека остане све како је!« Узрок овоме био је у тајној денунцијацији, као да су каса музејска и литерарни одбор заведени зарад револуцијонарних цељи, а само иривидно да раде на литерарноа пољу. Палацки се жалио писмено председнику Музеја, гроФу Штернбергу, родољубу на гласу, а овај му писмено одговори : «Ваша млада чешка крв сувише је ускипела, моја је стара па је много и хладнија. И ја сам као и Ви • често плануо и омрзнуо на све; за то се сад на таке обичне доставке ни мало и не осврћем. Ви се жалите како се мало нових чланова пријављује, ви радите тек 4 године, а ја радим има већ 14 година за Музеј. Почекајте! Ви ћете за 10 година толико скупити, колико ја за 14!— Ретки су људи, који из чисте љубави према науци и матерњем језику раде; неки раде из славољубља, неки из сујете да се за родољубе сматрају. Важно је најзад, да се постигне жељена мета, а о томе ће потомство умети боље да пресуди но садашњи нараштај. Што сам ја доживео код чешког Музеја, то неће ни вас мимоићи код Матице." У каквим се ариликама онда налазио литерарни одбор, можемо најбоље увидети из ових података