Prosvetni glasnik

КОМЕТЕ И

ОЗВЕЗДИНЕ

Делови ногу : коаита, иаици, колено, ноге — иредње и стражње. — Реи, гри&а, вуна, длака, чекиња. Предмети , који се добијајз' од животиње : млеко, месо, масло, кајмак, сало, лој, сир, кожа, чекиња, вуна, кости, рогови, зуби, длака — за струну — балега — за ђубрење. Разговарали смо о деловима човекова тела , а сад ћемо да проговоримо што год п о деловима животињског тела. 0 чему рекох да ћемо да говоримо? Умете ли ми казати , које је највећа и најлепша домаћа животиња? Знате ли, које су делови коњскога тела? — Глава, врат, леђа, ноге, кукови, реп. — На које се делове дели глава? — На очи, чело, уши итд. — Како се зову опе дугачке длаке што висе на коњском врату? — Знате ли још коју животињу са гривом? Оетите ее, видили сте је насликану. — Лав има гриву. — Какве су уши у коња? — Псета? — Краве? — Како се у псета зове онај дугачки део главе, на коме се налази нос и уста? — Њушка. — А у свињчета ? — Киша, рило. — А у слона г 1 — Сурла. Сурла слонова дакле није ништа друго него нос. Под сурлом су му уста. Како се зову отворена уста у великих зверова? — Чељусти. — Шта има у устима четвороножне животиње? — Још шта? — Како се зове та кост у којој су зуби? — Вилице, чељусти. — Шта има у јарца иа подбратку? — Брада. — Шта нарасте у говеда на глави, а у коња и пса нема? — Рогови.

Таким се начином обраћа пажња и на друге делове четвороножних животиња, а при свршетку ионови се све што се прешло, као и у нређашњим вежбањима. Затим се ианалазе и користи које се имају од разне животиње. 50. РАЗГОВОР Дедови тичијега тела Глава, врат, леђа, кобилица, кљун, носић, грло, тртица, крила, реа, иерје — реино, крилно, ситно, маље, — ноге, ирсти, кожица, — иловци. 51. ХРАНА ЖИВОТИЊА а., Храпа тичија : јечам, шеница, раж, кукуруз, грахови. Семена : коноиљино, ланово, маково, травно, јагоде и т. д. Инсекти : црви, глисте, иаукови, комарци, гусеиице, мушице, водени инсекти. Жабе и т. д. б., Храна домаћих жцвотиња : трава, сено, слама, — овсена, јечмена, шенична, пројина — овас, јечам, кукуруз, граховин а, репа, куиус, бундеве, тикве, мекиње, хлеб, со, иомије — силачине — и т. д. 0 предметима који спадају у овај разговор, може учитељ иитања чинити на два начина. 1. Именовати храну, па захтевати од ђака да они кажу животињу која се том храном храни? Именовати живошњу, на питати ђаке, којом се храном та и та животиња храни. На прилику : шта једе гуска , патка, голуб, ластавида ? Која животиња једе: јечам, траву* јагоде, дрве месо? и т. д. (НАСТДВИЂЕ СЕ)

И 0 IV! Е Т Е И ОЗВЕЗДИНЕ

Пре неколико месеци могао је сваки видети и чути како људи показујући на један крај неба веле: Ено комете! После овога долазила су питања: Шта предсказује она, да ли рат или кугу или ће који умрети и т. д. »Такав ти је човек. Ма како чудновато било оно што се види свакога дана, опет ће човек поред њега проћи тако као и да ничега нема; чим је ствар нова, чим се ма у колико разликује од осталих ствари, одма се сав претвори у око и уво да види и чује шта је то, откуда и зашто. Цео небески простор са хиљадама зпезда не прпвлачи на се човекову пажњу, јер је свакидање, обично, а чим се деси што ванредно, одма очи свију „броје звезде«, сви гледају у небо.

»Ни једна врста пебеских тела није плашила сдет толико као комете, а ни једног небесног тела нема које би тако мало, да не речемо баш никако, могло упливисати на земљу и љене становнике као комете.« Медлер. Сунце се види и веће и лепше и сјајније, па нико неће ни да га види, а чим се помрачи, одма сви га гледају. Ни на месец неће нико да погледа, док се и он не помрачи. . . Таква је природа човекова да се чуди више ономе што је ново , него ономе што је велико. То исто вреди и за комете. Чим се која појави на небу, одма пажња свију скренута је на ту стрдну, само се о њој говори; на све остало заборавља се. И то наравно траје само док је комета нова, јер чим потраје дуже на небу, одма јој сви окрену леђа.с Овако пише пре осамнајест векова стари философ Сенека, а тако се исто може рећи и данас. У многоме