Prosvetni glasnik

к Р И Т И к А.

зиит, 8и1& (с1а1;. ађ1. од зииа), зиИе е1;с. читало свб, свм, сва, сво, свум, е1;с!!! Правило о томе, како се зи нзговара, треба да гласи овако: зи изговара се као св само у зиас1ео, 8иаУ18, аиеа^о, (и разуме се у речима, које су од ових изведене, као; зиааог, виауј1а8, сои8ие1а<1о, виеШн, 8ие1оши8 е1с.), а иначе као су »Тх испред вокала изговара се као српско ц н. чр. огаИо, зепМо, оИигп. Кад испред И стоји 1 8 х, онда се изговар.ч као српко ти, н. пр. АШиз, ћез^а, пихИо ; тако исто у облик} 1;о1 ;ш8 (ос! 1;о1иб).« — Пре свега у овом нравилу каже се, да се И испред вокала изговара као ц\ по томе дакле огаИо ваља читатп орацо 8еп1;ш сенци, о1шт оцум, раИепИа ааценца, агшсШа амицица, р1§гШа аигрица !!! Дал,е по постављепом правплу реч ЈШШаДеа (стр. 90. 109.) ваљало би чнтати Милцадес, реМегат иецерам и т. д. А овамо МјШас1е8 треба читати Милтиадес, јер је страна реч; реИегат онет иетиерам, јер је на Н нагласак, као год и код ЈоИиз. Не би г. писац тако замрсио и заилео ово правило, да је загледао у Туроманову граматику. Даље не увиђамо ту практичност, за што није г. иисац напоменуо, како се 8сћ изговар.ч, кад се зна, да ученици обично погрешно читају асћета шемл, Аеасћтеа Ешинес, Аезсћу1и8 Ешилус, а и на стр. 45 долази 8сћо1а, зсћо1ат. | 4. 1 Супстачгива означују лице илн ствар и деле се на две главне врсте: 1.1Мотта арреПаШа, општа имеиа, као ћото човек ; §1ас1ш8 мач, агћог дрво; Питеп река. 2. Копипа ргоргја. особна имена, каоСаезаг, Еигора, Огаес1а Грчка, Кота Рим.« — Овако непотпуно правило не може се ни из којих »практичних« обзира оправдати. У коју ћемо од ових двеју главнпх врста ставити супстантива: шв1;Ша, зепесШз, §1опа, раирег1аз, Зотпиз, \)с101ча, ри1сћгК;ис1о еСсУ коју ћемо од ових двеју врста даље ставити супстантива : спИав (грађанство), е^иИаШз (коњица), §тех (стадо) е1;с? Најпосле у коју од ових двеју врсга спадају супстантива : ациа (вода), аигит (злато) е!с ? Ни;едан од ових наведених и хиљаде других суистантива не спада нити у потта арреПаУуа нити у пот. ргоргја. Главне две врсте, на које се супстантива деле, јесу у граматици ма ког језика на свету зићз^апИуа сопсге1;а и зићз1;апЦуа аћБ1гас1;а. Који су дакле то били »практични« обзири, због којих гимназисте, — који у I. разреду из српске граматике уче: »све се именице могу иоделити на стварне и мислене«, и који ће у II разреду у Туромановој граматици учити : ЈМогшпа зићз1;ап1;1уа (именице) јесу или сопсге1;а (стварне) или аћа!гас1;а (мислене)« — треба у I разреду при предавању латинског језика да уче да се супстантива деле на потта арреПаИуа и на потта ргорг1а? На послетку ни то се не може рећи, да је практично, кад у лат. грамагици за I разред долазе називи: оашта именл

и особна имена, а из српске граматике ученику су већ позната имена: именице заједничке и именице особне, која ће и у другом разреду у Туромановој граматици наћи. (Ј 5. »Род речи познаје се по наставку ирвога падежа једнине.« - Супстантива рез рес1—18 нога, раг1ез рапе1 —18 дувар е1;с. имају у првом падежу једнине наста вак в; иознаје ли се мушки род ових супстантива по том што имају у пот. зтЈу. наставак 8 ? — Супстаитива ае1аз (ае1;а1;-8), сћЈЈпИаз (сћ^пИа!;—8) еЉс. имају у прчом падежу једнине такође наставак 8; па познаје ли се женски род ових супстантива по том, што имају у пот. 8т§-. наставак 8? Еаиа (1аис1-з) ћ-аиз (Сгаис1 -8 , за тмм игћб (игћ-з) 1ех (1е§- з), 1их (1ис-8) е1;с. имају \ пот. 8т$>-. такоће наставак 8; иознаје ли се дакле женски род ових речи по том, што имају у пот. 8[и». наставак 8? — Супстантива сагсег, апзег; с1о1ог, са1ог е!с немају у иот. зт^. никаква наставка, номинатив је једнак основи; по чему се дакле иознаје мушки род ових супстантива? Супстантива а^иМиг, зи1рћиг е[с. немају у пот. 8т§\ тако!)0 никаква наставка, номинатпв је једнак основи; по чему ће се познати, да су ова супстантива рода средп>ега? — Супстантива 1ео, рауо, зегто е1с., за тим сучстантива аеш§ша, роета е1;с. не само што у пот. 8т^. немају никаква наетавка, већ шта више од основе отиада им крајњи консонмнт; јер 1ео постало је од 1еоп, аеш§-та од ает§'та1 е1;с. По чему ће се дакле познати мушки род речи 1ео, зегто е1;с, а средњи род речи роета, аеш§гпа е1с? Из овога, што довде рекосмо, јасно се види. да је правило г. писца »род речи иознаЈе се по насгавку првога иадежа једнине« сасвим погрешно. А откуда долази та погрешка? Отуда, што г. писац не разликује код речи наставак и завршетак (или свршетак) Њему је наставак то исто, што и завршетак. С тога иише у јј-у 8. »речи по првој деклипацијп свршују се у пот. зт§\ на а ® а У §-У »наставак речи прве деклинације у пот. зте'. јесте а ;« у %-у 9. пише »по другој деклинацији иду речи, што се свршују у пот. ат§-. на и8, ег, ит,« а у §-у 7. пише »наставци речи друге деклинације у пот. 8т§-. јесу из, ег, ит.« и т. д. Г. писцу је наставак и завршетак које речи свагда једно исто. Он не налази, да је и за писца »кратке науке о прав. лат. облицима« потребно обазрети се на оне речи Курцијеве у §-у 100. његове грчке граматике : »УегнсШеЈеп уоп <1ег ЕпЛипд 181 с!ег Аивдапд е1пе8 \Уог'1;ен, сјак ће1881;, је<1ег ГасП ос!ег јес1е ћеИеШ^е Апгаћ1 уоп ГаиСеп, \\ г е1сће ат 8сћ1и88е етез \\ г ог1е8 в(;ећсп. 8о ћаћеп Ј.оуос ипс! /б'гос (1еп ^ететзатеп Аиз^апд ос. Аћег Епс1ш1§ 181: т (1ет егз1;егеп \Уог1е с ипс! с1аз 2\\'еИе ћа1; §аг кете Сазизепсћт^'.« Исто тако н. пр. латинске речи ГгисШз и 1етри8 имају један исти завршетак и-ч.

45