Prosvetni glasnik

354

Али наставак је прве речи 8, а у друге га никако ни нема. Уз погрешно правило евоје »род речи познаје се по наставку . . . .« има г. пнсац још овај додатак : «Осим тога ваља запамтити, да су мушког рода у опште све речи, што значе мушко лице, а женског рода све речи, што значе женско лице.» Практичан учитељ напоменуће својим ученицима, кад дође на род именица, најпре оно правило, које је у самој природи основано и које и за српски језик и за ла тински једнако гласи. Напоменуће им за тим које су још именице по свом значењу рода мушкога (као имена народа, река, ветрова. и' месеца). а које рода женскога (као имена земаља, остреп, градова и дрвета). Тек иосле тога казаће им се, да се род осталих латинских именица познаје и ио том, на што се свршују, дакле но завршетку (а не по наставку), но да ће о познавању рода по завршетку бпти говора код сваке поједине деклинације. Тако исто треба по нашем мишљењу и практичан писац науке о лат. облицима да пише о роду латинских супстантива. Тако ћемо наћи у свакој лат. граматици, била она написана за целу гимназију илн за нижу, или иемачким или Француским или ма којим другим језиком, да је у свима правило о томе , по чему се род познаје, или још боље, чиме се род одређује, написано једнако и оним редом, који смо означили. Једини г. писац »латинских и српских примера са кратком науком о правилним латинским облицима« нашао је за практично, да у писању правила о познавању рода латинских супстантива удари другим путем и то онаким , којим најмање ученици 1 разреда гимна зијског могу доћи до јасног аознавања рода латинских супстантива. I 6. »ОепШуиа (генитив) стоји на питање: кога? чега? чији, а, е?« — Генитив стоји у латинском на питање кога? врло ретко. Међу свима примерима које г. писац у својој књизи наводи, има само два примера (и то уз тетог, стр. 67.), у којима стоји генитив на питање кога? Генитива на питање чега? има већ више, а на питање чији, а, е највише. Готово сви генитиви што се налазе у примерима, — изузевши неколико што стоје на питање чега'? и неколико других партитивних генитива — стоје на питање чији, а-е ? Практичност је дакле налагала, да се рече: »Генитив стоји на питање чији ? или чега ?« А заиста је велика дидактичка погрешка ставити код генитива то питање (кога?) одмах на прво место. Кад се тако одмах у почетку учи, онда се ученик доводи у забуну, кад преводи са српског на латински језик; где треба генитив, онде ставља акузатив, илн обратно. »УосаМуиа (вокатив) са ускликом о!« — Латини употребљавају интерјекцију о само у говору аФекта,

н. пр. Наес 811Ш;, о саггШех! — Аис1е пипс, и Гипа! — О или рго сШ 1ттог1;а1е8! — Да вокатив у латинском стоји по правилу без икаква усклика, то доказују и сами примери, који долазе као парадигме у делинацијама; ниједан није написан са ускликом о : гова ружо! роеЂа песниче! риег дечаче! и т. д. Исто тако у примерима и српским и латинским долазе скроз вокативи без усклика. Чему дакле онако правило? § I. »Нг.ставци код свих пет деклинација јесту ови: 1. декл. 8ш§. Кот. а, Оеп. ае е!;с. 2. декл. 81п&. N01x1. ш, ег, ит, Оеп. 1 е!с. 3. декл. 8т§: Мот. —, Оеп. 18 е1с. 4. декл. 8т§\ 1Мот. из, и, Оеп. из е1;с. 5. декл. 8т§. N0111. ез, Оеп. 01 е1с. »Кад се изостави наставак генитива сингулара, онда оно што преостане од речи, зове се основа н. пр. N0111. гоза Оеп. гоз-ае основа гоз » (1 огппш 8 » (1от1п -1 » Дотт » (;етриз » (етрог-18 » Еетрог » аепзив » бепз-из » зепа » (Меа » Г1с1-е1 » Пс1.« Пре свега напомињемо, да је овај преглед »наставака код свнх пет деклинација« сасвим погрешан. У арвој је деклинацаји по г. писцу наставак номинатива сингулара а, а супстантива ове деклинације и немају у номинативу каквог каставка; јер је н. пр. пот. гоза једнак основи гоза. Из друге деклинације узмимо н. пр. реч риег; наставак је по г. писцу у номинитиву сингулара ове речи ег, и тако излази, да је основа њена ри! ; по правилу пак, које је на к Р а ЈУ §-& 7. г. писац поставио о томе, што се зове основа које речи, основа је поменуте речи риег. Основа Ј 'е од ове речи доиста риег, и по томе се види да супстантива на — ег у другој деклинацији и немају никаква наставка у номинативу сингулара. Наставци у номинативу тре&е деклинације назначени су, као што видимо, цртом — : отуда се мора изводити, да супстантива треће деклинације у пот. 8Н1|у. немају никаква наставка; а у §-у 10. читамо, да »речи по трећој деклинацији имаЈу у номинативу разне наставке.« Како са овим наставцима треће деклинације стоји, видећемо мало ниже. — Најпосле погрешно је узимати иа и и за наставке у номина« тиву сингулара четврте деклинације, а ез за наставак у номинативу сингулара аете деклинације. На послетку још и ово примећујемо на тај преглед »наставака код свих ает декланација,« да би сваки учитељ само бадава пре времена мучио своје ученике, кад би се овако напред испред деклинациЈ 'е сви »наставци« на један пут узели. То би се звало не имати никаквих дидактичких обзира у школском раду. Практичан учитељ би то код сваке деклинације напоменуо. Тако би и практичан писац чинио, а даље тумачење таких