Prosvetni glasnik

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

425

разломка биће десетни разломак чист или нечист периодичан, кад се казује, при каком је именитељу свршен. Метарски систем треба да се изведе што потпуније, а нарочито како се у виду десетног разломка пише премерепа нска дужина, површина и т. д., јер ова књига о томе ћути, и т. д Још једна мана овој књизи, која треба нарочито да со спомене, јесте, што у њој нигде нема претходног објашњења, на који се начин може дознати по самом задатку, какве ће се радње с н.име предузети, кад већ има неких уобичајених израза, после којих се може увек ззкључити на радњу, коју треба са неким датим бројевима предузети, и који пзрази увек долазе у задатке, зашто се не спомињу, кад они олакшавају решавање овнх задатака ? Не треба ппкако заборављати, да Је сваки задатак у пола решен, кад се зна пут, којим се може решити, а удари ли се кривим путем, онда је решење задатака немогуће, тј. погрешно. По овоме, што сам до сад казао о овој књизи, моје је мишљење да се она не може задржати за школску књигу, така кака је, шта више, да је не треба ни иоа-рављати. Али ако би се пра свем том остало на томе да је треба поправити, онда иоред тога што би требало тада обратити пажњу на горе исказате маае ове књпге, требало би обратити пажњу и на то, да се ова иоправка повери лицу, које би било добро упознато са самим предметом, јер мени се чини, да је превод ове књиге од лица које или није познавало добро сам предмет, или није толику пажњу поклонило самом преводу колико је потребно било. 0 другој књизи (II део) немам шта много да кажем, јер кад би се Алгебра у нашим средњим школама учила и у нижим и у вишим разредима као једна засебна цслина, онда не би имао ништа против тога, да се ова књига учи у нижим разредима. Али како се Алгебра у наншм средњим школама почиње да учи од IV разреда, поступно се ово учење продужава и свршава са VII разредом, то се и ова књига не може у тим школама употребити, пошто се њен материјал не слаже са програмом ове науке за све ове разреде. А за ту цељ није потребно ни прерађивати је, лошто од истог писца (Мочника) имамо Алгебру и за више разреде средњих школа. Кад би се Алгебра учила у учитељској школи, мислим да би се ова књига могла врло корисно употребити у тој школи. 26. Априла 1882. Београд. ИРОФЕСОР РКАЛКЕ ј. ЈКивковић."

ЈТетар

»Познавајући добро све мане, које се у овом реФерату г. II. Шивковића спомињу из Мочникове рачу-

нице, потпуно се слажем с мишлењем: да Мочникову Рачуницу не би требало употребити у нашим школама, а неудесно би било и поправљати је. 11РОФ. БКОГРАД, ГИМНАЗ. ј^Р. ј. јЗтОЈКОВЕГК". Оавет усвајајући мњење реФерената решава: да се ова Рачуница више не прештампава за средње школе о дрзкавном трошку. РеФерентима одређено је 50 дин.

Светислав Вуловић прочита реФератс г. Јев. ИлиКа и Синђела Фирмилијана о у>Молитвослову« и пмалом Катихизису за основне школе «, о » ХришКанском катихизису аравославне источне цркве «, о пПространијем катихизису за учећу се младеж«, и најзад о »Историји цркве старозаветне и новозаветне за средње школе.« 1. „Главном Просветном Савету По одлуци Главног Просветног Савета од 10. Марта ове године, прегледао сам »Крдткш иолнткослопб кт > оупотреБШме оуацндсд шиостн« ; па сам пашао да у њему има свију молитава, које су потребне ђацима; да има доста материјала за вежбање у словенском читању и да је врло добро, што има и одговарања на литургији, те деца по овој књизи могу у цркви певати. 0 тога сам мишљења да би се овај »Моднткосдок!,« могао прештампати о државном трошку за школску потребу без измена. 5. Априла 1882. год. у Београду. С НАЈОДЛИЧНИЈИМ ИОШТОВАЊЕМ, ј Јеврем ИРОФЕСОР БОГООЛОВИЈЕ.« 2. „Главном Иросветнол Савету Нрема одлуци Главног Просветног Савета од 10. Марта ов. год. прегледао сам » Мали катихизис за основне сраске школе « и имам част поднети следећи извештај. Међу свима предметима за основну школу, Катихизис је спгурно за децу најтежи. Два су главна узрока томе: прво што се у Катихизису износе све сами апстрактни појмови, за које се тражи извесна спрема и друго, што је Катихизис тако написан, да се деца само муче, па опет ништа не науче. Он је пун неких деФиниција, које деца не могу никако да схвате, него бесвесно уче на памет по морању. Ево н. пр. каква је деФиниција вере одмах у почетку првога раздела 54