Prosvetni glasnik

426

ЗБПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

овога катихизиса: »Вера је дар Божији ао ком ми ј срцем аризчајемо и устима исказујемо, да је све оно истина, ихто се у символу вере излаже .о На стр. 32. стоји оваква деФини;:,ија хришћанске наде: » ХришКанско надање јесте она мирноКа душе наше, која се рађа у хришЛанину из уверења, да Ие му Бог обеАано блаженство дати.« На истој је страни оваква деФиниција молитве: »Молитва је обраКање мисли и жеља, к Богу, које се исказују с иобожним мислима и речимал Код ових деФипиција има да застане и зрео човек, па да с тешком муком схвати смисао њихов, — а шта могу дзца овде радати ? За децу као и за просте људе то остаје вазда непојмљиво. Због тога је Христос проповедао своју науку у причама. Узвишене моралне појмове он је доводио у свезу са предметима реалнога света, и са појмовима који су већ готови код његових слушалаца, па је у лаким и пластичним причамаизнео најапстрактније ствари. Овако Је Христос радио имајући пред собом одрасле људе, а ми радимо противно томе са децом. Код нас се не обраћа пажња на успех, него како се радило некада по невољи, тако се ради и данас. Ове једнако излазе ученици из основне, па и средње школе, без елементарних појмова о хришћаиству и хришћанском моралу. И оно што ученик изнесе из школе у том погледу носи на себи карактер чуда, а пут којим се и до тога знања дошло, т. ј. муке и невоље око учења лекција из рђаво написаних књига, исиуне ученика осећањем одвратности, те и доцвије у животу гледа попреко на цркву и све што је црквено. Ја држим да би томе требало једном стати на пут. Катихизис овакав какав је по мом мишљењу треба са свим избацити из основне школе, иа место њега иааисати други, у коме би се исти материјал изпео у каким причама. Овај катихизис требало би избацити још и због тога, што је он, као и неке друге књиге за предавање хришћанске науке, написан у питањима и одговорима. Ово у књизи увећава сметње, којих и без тога доста има. Учитељ може правити питања и без те помоћи, а деца не само да немају никакве к<>ристи од тих питања. него се на против саплећу на њих кад лекцију уче. Поред тога, у овом катихизису нма и навода из си. писма на словенском језику као нпр. на стр 8. »Сдшипте н рд^кмгнте дко есмг Коп,.« Исто је тако само на словенском језику : Симвом вере, Божије заповести и Оче наш. Све ово скупа утврђује ме у мишлењу, да не би требало прештампавати ову књигу, него наредити да се друга боља напише. 5. Априла 1882. у Веограду. С гиЈОДЛИЧНИЈИМ ПОШТОВАЊЕМ ЈГЕФРЕМ рли-к ИРОФ. БОГОСЛОВИЈЕ.«

3. „Главпол Просветном Савету Према одлуци Главног Просветног Савета од 10. Марта ов. год. прегледао сам кХришћански Катихизис аравославне источне цркве за сраску младеж средњих школ а« н част ми је поднети следећи извештај: Хришћански катихизис није ништа друго него кратки извод из Догматичког и Моралног Богословља, и према томе главна му је цељ да с једне стране изнесе најосновније догме хришћанске , као предмет чисто религијске природе; а с друге да даде јасан појам о најкарактернијим цртама хришћанског морала. А како се религијске догме усвајају вером, из које се рађа нада хришћанска и како је најкарактернија црта хришћанског морала у љубави хришћанскоЈ, то су вера, нада и љубав једини предмет овог катихизиса, у коме се вера изводи из символа вере, нада из молитве »Оче наш«, а љубав - из 10 божијих зановести. Што се вере и наде тиче, могу смело рећи, да су у овом Катихизису тако изведене, како се само може пожелети. Сваки члан символа вере и свака молба молитве »оче наш« објашњени су пајосновније и најопширније. Али, на жалост, не могу тако рећи односно љубави хришћанске. Лзубав хритћанска јавила се искључиво уз хришћанску науку; она је унела животну снагу у материјалистичко друштво старога света тек појавом хришћанске науке; она је везала људе братском везом у једну васељенску целину тек после рођења Исуса Христа , и његовог свечаног прогласа да су сви људи браћа међу собом, јер су сви људи деца једног оца небесног. Но без обзира на то, Катихизис овај изводи космополитску љубав хришћанску из 10 заповести,— из времена, кад је племенска мржња изведена била на ступан. принципа, и кад се јасно заповедало да треба враћати зло за зло. Ова неправилност извођења љубави хришћапске из старога завета, најбоље се огледа у иатезању са тумачењем пете заповести, којом се изриком заповеда да треба љубити само оца и матер, а катихизис без основа изводи из тога и љубав према свима људима — пријатељима и непријателима. Осим тога увлапење 10 заповести у хришћански катихизис за децу доноси и друге несавладљиве тешкоће. Седму заповест не може наставник никаквим начином да објасни ученкку, јер се у њој говори о ономе, што дете није у стању да схвати и што учитељ из пристојности не може да каже. То исто важи и за 10. заповед, којом се између осталога забрањује пожелети туђу жену. Ово деца уче не разумевајући, а заповести без неразумевања не вреде. У осталом баш да је и љубав хришћанска изведена онако опшнрно , као што су пзведене вера и