Prosvetni glasnik

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У ВУГАРСКОЈ

463

великој џамији, која је не само влажиа и нездрава, но и тако тесна, да готово половина књига лежи нерараспаковаиа у сандуцима. Чим се сврши велико здање гимназијо у св. Софнји , може бити да ће бити могуће, да се одреди нека од незаузетих сала за библиотеку и да се она пренесе тамо на светлије и пространо место. Но и то ће бити само привремено гостопримство'. и у буду!|в је нужно, да се мисли на грађење особитог здања за ту општенародну цељ. Скромни почеци бугарског народног музеја налазе се при народној библиотеци. Он се састоји из псколико оружја, новаца, латинских натписа, тако исто и копија од слика старих бугарских царева и бојера, које се налазе у манастирима и црквама око СоФије, а снимио их је за мипистарствс живописац покојни Ц. Симеунов из Тревна. Овај музеј могао је врло лако да се раснространи, да је имао сместиште. У будуће мора да се постави на ширу оспову, по што се раздели на трп одељења: археолошко, природно и индустријско. За археолошке збирке да се покупе многобројне старине, које сс налазе у држави и које много пута пропадају са незнања и пебриге. Прпродне збирке треба да обухвате све из зоологије, ботанике и минерологије у земл.и. Веома су важне индустриске збирке; оне треба да обухвате примере од свију израда у Бугарској, справа земљерадничких и занатлијских, стоке, која се произиоди у земљи па ма од које врсте, ткане радове, земљане, дрвене, гвоздене и пр. Но за све то потребпо је пространо место, где бн се могло то све добро да намести, па да може сваки родољуб да се из ближе упозна са својом отаџбином, и да може св.-ши странац да састави себи јаоан и добар појам о Бугарској и Бугарима. Скупљање свега тсга треба да је уједињено и с научним и ситематичким изучав-чњем државе, која је још. врдо мало позната. За то изучавање веома су добре снаге државне школе, које већ сада имају доста које чега у својим збиркама ваљаног. Министарство је купило и инструменте за метеоролошка испитивања при државним школама у Софији , Ћустендилу, Лому, Габрову и Варни, за научно изучавање климата у држави. У последње време министарство је обратило пажњу и окружпим иншпекторима на тај посао, који су скупили доста занимљивих података, нарочито за старине. На некнм местима предузете су мере да се не руше и не разносе стари споменици, но то ипак потребује законске заштите За геологију ради при минпстарству Финансије геолог г. Златарски. ПроФесор Тоула из Беча у друштву с г. Златарским проучио је лане западну Стару Планину од српске границе до Етропољског Балкана и већ је издао свој спис са картом и сликама. Идућега лета очекуЈе се експедиција Петроградског геограФског друштва.

За развитак бугарске књижевности и за препорођај научног рада у земљи, која је у средњем веку била светлиља словенске просвете, највише се наде полаже иа ново ускрсло »Бугарско књижевно Друштво,« које има за чланове све угледније Бугаре, и које је до рата било са оие стране Дунава, у Браилу У седници од '28. Новембра 1878. год. ренш се да се премести друштво из Браила у Софију и његово обновљење би поверено министарству народн е просвете у већ ослобођеном отачаству; о томе обновљењу много се говорило, но околности нису му биле удобне; само књиге и капитали пренесоше се у Софију и чекало се на удобније време. У буџету за 1881. год. одреди се сума од 12 000 динара као помоћ за журнал друштва. На кратко, 5 Септембра 1881. год. скупи се 13 чланова друштва у народној библиотеци под председни штвом г. М. С. Дрипова, и у том првом литерарном скупу, који се видео у новој бугарској престоници, реши сс питање о обновљењу рада друштвеног и одреди се да журнал излази од 1. Јануара 1882 год. један пут месечно. Од друштва се може очекивати, да ће утврдити јединство међу бугарским књижевницима, да ће служити као веза међу бугарском прошлошћу и садашњошћу, и да ће скупити она богатства која сваки народ поштује за своје светиње — старине језика, успомене на прадедове и познавање свију врлина отаџбине. Осем тога министарство је имало за 1881. год. на расположењу суму од 30 000 динара за књижевна предузећа, од које се дадоше неколике помоћи за књиге понајвише педагошког садржаја. За вештине до сада се није могло што урадити. Држава се налази у таком прелазном положају, који не допушта да се мисли још и на таково што. Осем тога на пр. цртање се тек сада започело предавати у држави. Спомињем само, да министарство издржава једног младог и даровитог Бугарина, да учи живопис У Паризу. ЗАКЉУЧАК Неће бити излишно да на крају споменем нешто и о личном саставу самога министарства просвете. У 1879. години било је осем министра 1 главни секретар, 2 начелника одељења и 2 подначелника. У буџету за 5 88 Ј. г.-место једног начелника укиде се, и поставише се 2 главна иншпектора, који се за 1881. год. наименоваше за саветнике. Садашњи је састав министарства овакав: 1 министар, 1 главнн секретар, 1 начелник одељења и 3 подначелника, од којих је један и рачуновођа. Кад <:е узме у вид, да се покрај канцсларијских иослова изискује у просвети (са готово 1 450 школа и 2000 лица) и често надзиравање соп ■ ственим очима врховне управе, као и многи теориј-