Prosvetni glasnik

464

ски и научни радови, овај је састав од само 0 лица врло недовољан. Кад завршујем свој извештај, уверен сам, да слика која је изнета напред има неких тамних црта но има и светлих, Честе промене и недостаци систематичке организације, која се удешава по неколико година према опредељеној и извесној цељи, највише су покварила правилно развиће и били су узрок, те много шта до сад није било, што је могло бити. Но при

свима тим тешкоћама не подлежи сумњи, да од ослобођења овамо просвета у Бугарској напредује једнако, да се школе, учитељи и ученици умножавају, да љубав према науци и жеђ за просветом расте очевидно, и да се тај напредак неће више обуставитн и развијаће сс дотле, док Бугари не заузму место, које им доликује међу просве^еним народима у свету. ј Ј оксим рт. ј А арковић.

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ (УДЕШЕНИХ ЗА ПРЕДАВАЊА У ОСНОВНИИ ШКОДАМА)

(наставак С Т Е 1} А Н 1. Причао сам вам како је кнез Владимир свршио свој живот и како је грчки цар, на три године дана доцније, покорио сву бугарско-маћедонску царевину. У то време, а одмах по што је убица Владимиров погинуо пред Драчем, ностао је владарем у Зети и Требињу кнез Војислав, који је дотле био у Дубровнику и тамо одрастао, школовао се и оженио се. Војислав се побоји, да грчки цар не удари и на њега, па му изјави, да га признаје за свога врховног старешину. То исто учине и остали владари: велики жупап рашки, бан босански и кнез хумски, а тако исто и хрватски краљ (1019). Грчки цар врло радо пристане на то с тога, што му се већ беше досадило ратовање с Бугарима, и с тога, што су Срби били јуначан народ, па се побојао да се они не здруже с Бугарима и њега потуку, и онда узалуд све његово ратовање и онолики трошкови у рату учињени. Тако се Срби сачувају од нападаја грчког, а у својим земљама и даље су, као и пре, управљали и радили онако, како се по њиховој памети чинило, да ће најбоље бити. Они су дакле и даље остали потпуно независни од Грка, само што су, као што рекох, признали грчког цара за врховног старешину. Грчке старешине и остали грчки чпновници у областима глобили су народ да грђе не може бити. Због таког поступања грчких чиновника паговором Војислављевим, дигне се устанак у области што је била уза Зету и у којој су били Орби становници. Они

3ix свеске) : 0 Ј и С Л А в једнога дана побију све грчке чиновнике и прогласе за свога владара Војислава, који је намислио да се том приликом са свим отргне од грчке власти (1034). Кад Грци дочују за то, брзо скупе велику војску и дођу у онај побуњени крај и опет га сиоје са свој >м државом. Грци тада хтеше и на Војислава да ударе, окривљујући њега за побуну, но он се изговараше да није ништа за побуну крив, како је он њима прави пријатељ, н како ои признаје врховну власт грчку над собом те пристане да с Грцима иде у Цариград и да тамо неко време пробави. Опи онда не хтедну ударати на Војислава, но заједно са њим врате се у Цариград (1036). Он је тамо пробавио 2 — 3 год. дана. Прим. После овога нека дође нонављаље, па опда нек се иређе на овај други одсек. 2. За све то време, док је живео у Цариграду, Војислав је као паметан човек увидео како је грчко царство слабо и како иочиње да се распада. Тадашњи грчки цар, Михаило IV, није ни мало водио бриге о своме народу. Чиновници су свуда глобили кога су год могди, а никога се нису бојали за то. Кад би се двојица за шјо судила, онда би увек онај добијао парницу, који је имао више новаца да потплати судије. Па и сам цар није био много бољи од својих чиновника. Ои се у своме двору веселио и иио из дана у дан. Он је нмао једну добру сестру Марију, која му је чешће говорила, да се окане већ једном