Prosvetni glasnik

414

ЗА11ИСНМК ГЛАШ10Г

ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

интересују децу, и најбоље развијају леаа осеАања у њих. Према томе мишљења сам, да се овај правац, који је г. иисац узео, може у главном одобрити, и да он може у истом праоцу и даље радити , — но да при томе има на уму горње примедбе и наномене. 5. Маја 1832. год. у Београду. ј Д р . јЗ. Ј закитк. , ЧД Н ГЛЛБН01' ПРОСВЕТНОГ ОДВКТА.« Петар М. Никетић, заступник деловође, чита реферат г. Др. Ник. Ј. ПетровиИа о истом делу. „Главном Просветнол Савету Прегледао сам огледе г. Милорада П. Шапчанина, по којима би он удесио књиге за поклањање ученицима основних школа о годишњим и^питима, и чает ми је поднети Главном Просветпом Савету следећи извештај : У опште врло је тешко писати књиге за децу, јер и оно што је најбоље за децу је тек добро. Тешкоћа лежи не само у избору материјала, но и у самоме начину обрађивања. Г. Шапчанин изабрао је материјал од више ®ела. Он је узео облик приче, животописа, поуке, и природних наука и драму. По облику г. Шапчанин погодио је и оно што би се за децу могло тражити. Ово вреди нурочито за причу, која је за децу један од најбољих облика казивања мисли. Не би се шта имало рећи ни противу жнвотописа и поуке из природних наука, једино могло би бити питање о томе : да ли је драма за децу т. ј. хоКе ли деца драмски облик разумети, хоће ли га читати радо и хоће ли га разумети ако је обрађен онако како је то за позорницу потребно. Што се садржине тиче, г. Шапчапин у причи »Слушајте оца« приказЈје два непослушна еина, који нису једном послушали оца кад им је заповедио да на јабукама у воћњаку потамане гусеиице Усљед тога јабуке су оне године пропале. Отац коре своје еинове за то, и они се кају и обећавају да ће у напредак слушатн оца. Догађај се прича као да је у Мачви и носи тип мачвански, јер се помињу добра кола, лепи коњи, богати воћњаци, многа жита, све што карактерише Мачву, а чега пема ни у Крајини ни у Рујеу. Прича је дакле са свим мачванска. Друга је прича »Не пуштај срцу на вољу«. Ту се прича како два синчића иду с оцем на вашар у Пожаревац, отац им купује две кутије слаткиша с уговором, да ако слаткише за 8 дана не поједу, водиће их опет у Пожаревац на мајалис. Деца нису послушала оца, Млађи је своју кутију слаткиша појео, а

старији је један део своје кутије дао болној комшики, но кад је прошло 8 дана и дошло време мајалису не беше слаткиша ни у једној кутији, и отац није водпо децу на мајалис. Деца се покају и обећају бити боља. Трећа прича кнзује, «Шта је то дужност«. Анђелији која је живела код тетке беше стављено у дужпост да задива цвеће и храни пилеж. Једном кад је тетка отишла од куће, Анђелија заборавила је на своју дужност, није залевала цвеће, те је с тога увело, а није ни пилеж ранила, но је то чинила куварица. Због тога, тетка кад се врати наљути се, и учини се као да заборавља дати доручак Анђелији, која пошто врло огладни, сети се за што тетка тако с њом поступа, покаје се и обећа се да ће у напредак вршити своју дужност. Као што се види, све три прнче по садржини врло су сличне. Прича се како је дете било рђаво , није слушало, па се доцније покајало и постало добро. Некада је и оваква прича добра, но не увек, јер се њоме доброј деци, и оној која увек слушају своје старије, као и оној ко.јима и не пада на ум да то може бити да се старији не слуша, показује како има случајева да се отац, тетка и у опште старији не слуша. Још горе је што се види да таква непослушна деца не бивају ни кажњена, но је довољно само обећати да ће се у напредак слушати. Према томе не би се све приче смеле израђивати у истом тону у ком су израђене ове три. Животописи описују Петра Петровића Његуша и Спму Милутиновића Сарајлију. Ово су обојица велики Срби и велики песници. Но свакојако не смеју се заборавити ни велики Срби Шумадинци. Нека се ово не сматра као провинцијални патриотизам , али мислим да но би било лепо да се у књпгама, које се дају деци Србије забораве велики и заслужни људи који су живели у Србији. Животописи треба да се више баве казивањем душевнога живота песника , но његовом хронологијом и где се учио. У поукама из природних наука прича се о посластицама, слатком дрвцету, урми и бојама. Избор овај није срећан и ја се не бих никако сагласио да се поуке из природних наука и даље шире у правцу у ком су израђене поменуте поуке, јер их деца просто неће разумети. Још имам рећи две три о драмп. У њој се приказују два брата и сестра. Млађи брат је крадљивац, Украо је другу из цепа динар и целој једн^ј дружини лопту. Због тога деца га појуре , којима је лопту украо, он утече, а дружина навали на старијег брата, те му разбије главу. Млађи брат утече од куће но се пред вече врати и кад виде болна брата покаје се и обећа да неће више красти. С тога што деца у опште