Prosvetni glasnik

ЗАПНСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

415

тешко могу разумети драмску радњу када је не виде, мњења сам да би требало избегавати драмске облике у књига за децу. Према свему томе част ми је прелложити Главном Просветном Оавету оваку одлуку : »Да се по Огледима г. Милорада П. Шапчанина не може донети коначна одлука о књигама које он мисли да пише за ученике основних школа, но нека се позове г. Шапчанин да према примедбама Главног Просветног Савета потпунце изради своје књиге, па нека се за тим доставе Савету у целиии на прсглед и оцену«. 4. Маја 1882. год. У Београду. уфр јГ. ЈТетровић." Савет решава са 7 прогиву 5 гласова: »Да се по Огледима г. Милорада П. Шапчанипа пе може донеги коначпа одлука о књигама које он мисли да ппше за ученике основних школа, већ нека достави Просветном Савету све своје »Оглед с« у целини на преглед и оцену, па ће се онда коначна одлука донети.« РеФерентима одређена је награда по 20 динара. За овим је председпик закл.учио овај састанак.

САСТАНАК СХ1У 26. Маја 1882. у Бетрпду Бпли су: председпик Д. Нешић, заменик иредседиика Ј. Пецић. Редовии члапови : арх. Н. Дучић, др. В. Бакић, арх. Нестор, др. Л. Стеиановић. Ванредни чланови: Мих Валтровић, Св. Вуловић, Љуб. Ковачевић, .Тов. Ђорђевић, Бор. Тодоровић и Петар Никетић. Привремени пословођа др. Пик. Ј. Петровић. I Привремени иословођа чита записник 113 сдстанка који Савет прима. II Председник јавља Савету да му је кратким путем достављено, да је г. Милан Настић, учптсљ лознички, који је одређен за овогодншњег школског падзорника у округу подринском , болестан и да би на његово место требало изабрати друго лице, по могућству из Лознице, како се не би кварио утврђени распоред о прегледању школа у окр. подринском. Усљед тога Савет је одлучио да се на место г. Милапа Настића предложи за овогодишњег школског надзорника г. СреКко ПоиовиК, учитељ лознички. III Министар иросвете и црквених иослова , писмом својпм од 20 ов м. ПБр. 2875., шаље Савету на пре

глед и оцену » Правила о владању уче.ника учитељске школе «, која је израдио проФесорски савет исте школе. Упућује се наставном одбору. IV Председник саопштава писмо г. министра просвете и црквеннх послова од 26. ов м. ПБр. 3007. којим шаље Савету сведочанства г. др-а Мирослава Краусова, с позивом , да му да своје мишљење о томе: има ли г. Мирослав довољну квалиФнкацију за наставника у нашим средњим школама, и ако има за коју групу предмета. Упућује се наставном одбору. V Св. Вуловић, чита следећи реФерат о Срисној граматици, Читанкама и Реторици која се учи у средњим школама : „Председнику Главног Просветног Савета I На писмо ваше од 12. Марта ов. г. СВр. 13. част нам је као нарочитој комисији за прегледање 14 школских књига о српском језику и кн.ижевности (за средње и основне школе) одговорити као што иде : Наше школске књиге у опште, а особито оне за гимназије, са мало почасних изузетака, не одликују се баш удесношћу. 1-. Ра.сиоред им није свима према једном наставном илану и згодном посебном арограму. 2. Гломазне су, те тим отежавају наставу, јер ученик не долази брзо до прегледа целине, а уједно чине сувишне трошкове и држави и ђачким родитељима. 3. Немају иостуиности ни метода у опште, него место тога, место теоријске и практичне иоуке, често из университетске стручие наставе преносе у доњу гимназију (или реалку) сву научпу систему. 4. Имају ману новачења да међу децу уносе новости, које нису опште примљене, или бар најнре расправљене у књижевности, што такође није методично. 5. Теорију не прате ирактичка вежбања, духовна гимнастика, да ђак оно што зна уједно уме и практички употребити, а не да са својим голим знањем остапе у животу као неки левак или шуваклија. Гимназиста, особито доњи, може и мање знати, али у том свом ограниченом кругу ваља да уме више радити. У опште је у педагогији важније како него шта , важније је наирезање само него рад који из њега потече; младић треба да буде иодобан за рад, а не само да се у њему иробуди и развије научни дух. Осим тога метод има и своју велику моралну вредност. Ограничити на мало. прикупити све у средину, издржати док се са свим не присвоји, прину-