Prosvetni glasnik

468

к р и т и к а

код супстантива III деклииације свуда означити и геиитив и то тако, како се ученик према оном, што је учио у граматици, неће мо^и доводити у забуну. Да је то требало н у доцпијим нараграфима учинитн, где су измешана супстаитшза разиих деклинација, па исто тако и код адјектива са разним облицима у номинатпву (ј* 1 п, а!;гох, сЦуез, уе1из е1;с.), то се само по себц разуме. — Код ујз (§ 12) требало јз додати и она друга два падежа (асс. и аћ1) зоЈедно са р1. (ујгез шшј ; јер и онако доцније долази у1гез (§. 57.), а о том супстантиву нпшта се не напомнње напред у граматпцч, ннти је у речник\ речено, да је то плурал од У18. — Исто тако није г. писац ни код верба практнчки извео своје правило, које читамо у краткој науци о прав. лат. облицима (<Ј 22) и које гласи: »треба запамтитп четирп основна облика. актива, од којих се извађају осталн облици, а то су : Ргаезепз, РегСесШт, Виртит и 1п(1пШ\'иа.« Ирема овом правилу требало је онде, где долазе верба од исто коњугацпје, за први вербум назначити сва 4 основна облика, а гдс су измешапа верба разпих коњугација, ту је опет требало за сваки правилни вербум I н IV коњугације додати 1 и > као знаке за коњугацију, а за верба II и III коњуг. сва 4 осиовна об.шка ; јер не треба заборављати, да је кн.ига намењспа почетницима. Не слажемо се ни са оним редом, којим по овом изводу и речнику треба учитп 4 основна облика. Сваки се јчитељ лат. језика могао уверити, да ученпци често погрешно праае инфинитив , кад се ставља пза супина. Нриродније је а по том и практнчније, да се после презенса одмах стави ипфинитив , иа после регГ. и зир. (н. пр. 1аис1о, 1аис1аге ( или 1), 1аис1аУ1, 1аис1аШт ; 1е§о, 1е§еге (3), 1е§ - 1, 1ес1ит е1с). Да се види , како глаголи у овом речнику ученику чине велнке сметње и забуне, навешћемо овде неколико примера. I 33. Овде долази »с !исо, XI, с1;ит водим«, а у §-у 43. на првом месту стоји без икаква знака за коњугацију »ес1исо васпнтам.« Нема сумње, да 1<е ученик код овог иоследњег глагола помислпти нре на III него на I коњугацију. Забуна одмах престаје, кад се овако озпачи: ес!исо 1 васпитам. У §-у „6. долазе верба II кон.угације овим редом: »агсео; сауео; ае(1ео, зеШ, веззит; 8иас1ео, 81, вит ; \а1ео.« Кад се верба просто тако наведу, онда ученику не остаје друго, него да поједине осиовне облике нагађа. А ако зд агсео погоди рег!'., — вир. му и не треба; јер долази само код комнозита — без сумње ће према агсш и од сауео напрапити рег!'. сауиц аир. сауИит (место сау1, саикит). Но дакако може се реКп, да то није ни иужно за почетника; јер ће неправилна регГ п вир. учити у другом разреду. По томе је требало таЈ уегћит сасвим изоставити или му уз пример у нримедби значење навести;

јер кад га ученик онако у речнику нађе обележена, онда ће само научити оно, што не стојц и што ће се одмах у другом разреду моратн оборити. Најбоље би г. ппсац учинпо, да није код II коњугације ни употребљавао глаголе са неправилним регС. и зир., јер ни онако не паводи примера за неправилне облике па их ученик без нужде учи у речпику. — И код »8иас1ео, 81, вит» требало је потпуно рег!". и аир. обележити т. ј. оиако: «иа<1ео 2. 8иаз1, аиазит. Исто тако требало је код »уа1ео« и остала 3 основна облика обележити, да не би ученик према виас1ео пао у погрешку те иааравио регГ. уа181 илп уа1е81, 8ир . уа1зит или \'а1езит м. уа1ш уаШит. У у 40. долазн »с!е1ео 1е\т 1еШт< а одмах иза њега »ргаећео« без регГ. и вир. Опет нова забуна Да се дакле почетнику олакша учење оваких глагола, свакако је нотребно означити сва 4 основна облика онде, где су измешани глаголи, којн праве рег!'. и зир. на разне начине. И ово неколико ирнмера довољно ће бити, да се покаже, како је г. пнсац требао номиналне и вербалне облике у свом речннку обележити, а да се учеиик ие доводи у забуну при ирављењу таких облнка. Не може се ни то оправдати, што г. писац није код свнју речи обележио дужину слогова, као што чине други практични писци оваких књига. Напред у нзводу као што рекосмо горе, не наводи се никакво правило о нагласку, а у речнику није ни иретпоследњи слог обележен знаком дужине (—) или краткоће (ч). По томе не може ученик никако доћи до иравнлног читања латинских речи. Да је г. писац имао на уму, да се Јченику олакшава правилно читање латинских речи, ако се стави знак дужине (—) или краткоће (ч) на претпоследњи слог, не би без сумње могао у речнику оставити ниједне речи без таквога знака, нити би прЈнустио, да стави код супстантива уз ном. и генитив, а код адјектива све њихове облике за номинатив. Да је то учинио, онда би бар могао учитељ накнадити оно правило о нагласку, које је г. пиеац заборавио уврстити у свој извод. — У §-у о. нрва је реч ашта! без означеног генитива. Како би дакле требало овде иоступиги, дч ученик погоди бар нагласак у ном. и осталим падежима? Требало је овако означити: ашта1 аНз. Тако би ученик могао по речима учитељевим лако запамтити и нагласак и дужину претпоследњег слога : аштаИз. А уз НапнЉа1 (Ј. 20.) требало је још додати јШа (Напшђа1 аПб , па би опет ученик могао научити прави нагласак (НаппЉаНз). У §-у 14. долазе ова адј. а1асег, се1ећег. Свакако је нужно овде и остале облике за ном. додати и овако означити: а1асег а1асг1з а1асге, се1е1зег се1еђг18 се1ећге. Уз 11с1е8 (јј 13.) требало је додати е1 за разлику од оних супстантива V деклинације, у којих је оно е дуго, те која у генитиву имају нагла-