Prosvetni glasnik

к р и т и к а

469

сак на претпослодњем слогу (сНез, сНш, сНш; а Мез, Пс1еј). И т. д. и т. д. У неких речи обележен је претпоследњи слог зпаком дужине (—) као огпаШз (§. 3.) пшпИив, репШз (§. 5), кегуаДив (§. 10), а само дбо речи нашли смо, да имају на претпоследњем слогу знак краткоће (и): 1ие1с1и8, вес!и1и8 (§. 1). А за што нису обележене на пр. и оваке речи: согопа (§. 3.), сИутиз, зеуегиз (§. 0), тоговин (§. 10), вирега1;и8, песа1из, уШпегаШз (?. ЈО), е!с. у којих је тако1)ер претпоследњи слог дугачак (согопа, сИуГпиб, зеуегив, тоговиз еШ-, илп оваке : Ит1с1им (§. 1) с1оттиз (|. 4), Масес1о (§. 8), ргоћИаз (§. 9), ргаесШив (§. 10) ћитШз, ГасЈпиз, Ке^иШз, 8осга1;е8 (§., 15), ес1ис) (јј 43); ћепеуо1из (§ 22), еуеШге (§ 24) е1;с., у којих је претпоследњи слог кратак (ШтпсШа, с1от"ти8 .... ес1псо васпитам, а ес!псо изводим; ћепеуоШв е!с. Тако уз ном. апзег стоји епа, а одмах за тим уз сагсег налази сс епз (§. 6), после опет раззег ег!8 |Ј. с). Кад се овако недоследно стављају знаци, онда се иаравно мора ученик збунити па ће ашег ц раззег читати ап8ег1з, ра8аег!8 и то још са дугачким е, а овамо треба читати апзепа равзегчз, као и сагсехчз. — Исто тако врло је потребпо, да се у двосложних речи обележи дужина претпоследњег слога, јер у таких речи свагда ученици изговарају претпоследњи слог дугачко. Свагда се чује Шриз , ш^ег, засег , гпћег. ћћег књига (јј 4.) е(;с. место 1приз пГ^ег засег, гпћег, 1Гћег књига (Пћег слободан) е!;с. е1;с. Погрешно је обележен претпоследњи слог у сШх сШиз (§. 6), ћоз ћстз (. 19); треба ППС18, ћоУ18. Дал.е употребио је г. писац у свом речнику па по томе и у примерима мпога супстаптива, која по роду свом спадају међу изузетке, као топз, р18С18 (§. 6.), соШз, Гопз (§ 7), рарШо, уићиг (§. 17), пепз, ип§и18 (§. 25). 0 роду ових супстантчва нити се напред у изводу што напомиње, пити им је у речнику род обележен. По томе ништа друго не остаје, него да ученик 7 наведеннх супстаптивч. по правилима, која су му из извода позната , сшатра као зићз!;. Гегп. а уићиг као пеШгит. И тек Ке се опда довести у највећу забуну, кад у иримерима нађе уз који од наведених супстантива и адјектив ; као : тоШез сШоћиз с1исШиз то1ебИ егаШ (§. 20). Исто ће тако СогЈпШиз (§. 4) у очима учениковим бпти зићз!;. тазеић, — јер уз ту реч опет нијс обележен род, ннти се што наиред у изводу напомиње о роду имеиа градова. Требало ,је дакле или у речнику род таких супстантива обе лежити нли их и не употребљавати, кад се у изводу не напомињу изузеци у роду. 11о овим супстантивима и по многим глаголима са неправ перфектом и супином, који се у речнику и примерима налазе, као и по другим неправ. облицима (у прим. § 54. арит §, 56. рагепШт 25 врло нужна) не може се друго закљу-

чити , него да је г. писац своје лат. и српске нримере удешавао према потпуној граматици, а не нрема својој <краткој иауци.« II доиста они примери, у којима долазе помепута супстаптива п они облици, могу се употребити само уз потпуну граматпку, а да се не падпе у велчку дидактичку и педагошку погрешку, која се мора после једногодишњег учења лат. језпка већ друге године с всликом муком исправљати. Не може се нн то одобрнти, што није у речнику уз речи напоменуто, којој врсти која реч припада. Ако се то може обићи код имепа (зићз!,. апј. е[с.) и верба, али код партикула је то свакако требало учиппти; јер шта ће почетпик помислити, кад нађе у речннку ћепе (§. 25), ГасПе {$. 26), Гог1;ћ;ег (§. 31), аМеп1е (§. 38), ШгрШз (§ 50), се1ег1из (§. 53), ор1ппе (§. 53) розШа (§. 52), сцтп 49), п т. д. п т. д ? По томе није нпкакво чудо, кад почетник у овакој реченици »највеће је добро познавање самога себе (§. 24)« преведе »највеће добро« са »тахШшт ћепе,« а то ће тим пре учипити, што сс нигде ни у прегходним ни у доцнијим §§-има ћопит не наводи као кићв!. Овака п овпма слична грамагичка топб1га слушао сам од својнх ученика I разреда, предајући им лат. језик по овој књизи. Осим свега тога нашли смо и то, да су многе речи, које долазе у примерима, непажњом из речника изосталс, 1 а ннгде им пије уз пример у примедби каквој зпачење напомепуто. Мање је таких речи у латинским примерима, али много је већи број оних, које долазе у српским примерима . Да је г. писац додао зч српске примере засебан речник, као што практпчпи иисци овакпх књига чине, не би бар пао у ту погрешку. А има п важпих разлога, који го воре за такав заеебан српеко-латински речник Осим тога, што ученик у таком речпнку може брже наћи заборављену реч, нсго у латинском, у којем су речи и за латинске и за српске примере иа поједине параграФе распоређене, говори п то, што се ученик упознаје мало по мало са целокупним речником. А то Не се најбоље постићи, ако добије у руке

1 Ево тих речи : ујскопа (§ 2), весео (§ 3), драг (§ 4) латииски (§ 5), заере, дугаа (§ 6), рагеп1ев (§ 10), чврст (§ 11), увек (§ 12), храбар (§ 12), некоји (§ 13), хитар (§ 14), јер (§ 15, 28, 31), ;1ез1а8 (§ 16), порекло, циат (§ 16), али (§ 18), ех, а, т, басна (§ 21), ато, вит, ез, витив, евИз, ари<1, пето, 81 (§ 22), страшљив (§ 23), пат, 1 ИзегЈ, добро, позиавање, остају, 1трега1ог војсковођа (§ 24), беседа (§ 25, 30), тиНег, егат, нзбавио је, већ (§ 26), 81, сигуран (§ 28), и1, вес1, истинит (§ 29), ргвевеив, глас, немарност, бура, преостати и сотр. од езве (§. 30), избавити (§ 31), одвести, тепДах (§ 33), паШга, могу (§ 35), оссиро (§ 38), лажљив (§ 45), страст (§ 45), 11181 (§ 51), 111110XIII8, пеблагодаран, лековит (§ 53), Јшта РотрШиз, 'ГиПиа НовШшб, Апсиз МагИиз, Тагдишшв РгЈбСив, бегујив ТиШиз (§ 21), Ва§ип1ит (§ 52).