Prosvetni glasnik

472

к р и т и к А

један, у (Ј -у 50 једаи, оба у имнерФекту). К томе кад се још и то узме у обзир, да је ове »меш. нримерс« много лакше преводиги него онс у нретходпим нараграФима, то пм се са дпдактичког гледишта губн свака вредност. — У последн.ем параграФу »мешовитих нримерал долазе н неправилни императиви гИс, с!ис, Гас, Гег, којима није N есто нпти у изводу нити у примерима за I разред На што због једног облика употребл.авати глагол Гего, кад 11е га ученик тек у II р 1зреду мо11И потнуно учити? Ако је г. писац мисшо, да треба у примсрпма употребити све облике, које у граматнци наводи, то не знамо разлога , за што нпје навео прнмера н за оие скрп1]ене и ре1)е гл. облике, које > пзводу на истом месту паподп, где и оне импсратипе (ј! 20.) Иначе опај сухи граматички материјал пе може нн сиадати у књигу, која јс јсдино ученицима I разреда намењена. Осим тога примери за гл. облике одговарали би бол е свом вадатку, кад би у њима долазило више промене у лицима. У 32 долази 18 речеиица са глаголом у 3 лицу, а свега има 22 реченице. — Даље раг!:. ргаез. унотребљеи је само у номинптиву синг. и плурала Без сумње је то учињено због сриског гл. прилога садашн,ег времеиа. Тако се и у српским примернма свуда налазп гл. прилог садан.ег времена. Но лат. партицип пе може се ни у оним примерима, које је г. писац употребио, згодно превести гл. прплогом. У реченицама : ВЈзсјриН 1е §;Пш8 рагеп!;ез отпШиз р1асеп1; (?. 36); Јиуепез ћопа сопз11ја соп!;етпеп1е8 таН аип1; (§. 3 7); Риег оћесНепз отпШиз р1асе1;; Нј(1еп1 ;е8 тох Пећип!; и др. — морају се ови партиципи разрешпти релативном реченнцом. Да је г. писац то имао на уму , онда би могао употребити и друге падеже, а не саме номинативе. Тим би се двоје постигло. Научили би ученици, да се лат. партицип најзгодније разрешава релативном реченицом; а друго знали би, да се деклинује, те бн се накнаднло оно, што је г. ппсац заборавио напред у изводу иапоменути т. ј. да се раг1дс1р1а ргаез. деклинују као адјектива на пз. Са дидактичког гледишта мора се осудити у првом делу другога одсека, у примерима за номипалпе облике (§ 1 —§ 29), и онај начин, којим се г. писац послужпо у склапап.у речеиица. Ту налазимп зит у разним облицима; осим тога ту долазе разпи облици од глагола и I и II и III ко кугације, а нигде се у речнику за ту партију не ндводи ни за једну коњугацпју ни\едно време у својој целнни 2 Не \вп1)амо •• Ево тих глагола са разним облицима: ез^, вип1, ега1, егап! (§ 1); атак, атаиЈ, с!е1ес(;а(;, с!е1 есћап*;, с1еуога4, с1еуогап(;, 1аис1а1;, 1аис1ап(;, огпа,1, огпап(;, уо1а(., Уо1аи1, ћађек, ћа!)еп(; (§ 3); пагга(;, иаггап!, рирта!;, ридпап(; (§ 5); зирегап!; (§ 6); ћађ1(;ап1 ; зирегап1, ћаћећа!;, ћа1>ећап(; (§ 7); рагаЕ, рсгаи!, (§ 8); апсК;а(,, ЈпсИап!;, па(;ап(;, рагап(;, рог1ап4 (§ 11); рага(;, рагеп(; (§ 12);

ту нотребу, да се ученик таквим простпм механичким учењем толикнх гл. облики од разних глагола онтереЈитва већ онда, кад јчи само номиналне облике. Кад је г. писац већ одабрао тај метод, да се поједипи гл. облици код примсра за номиналне облике мехаппчкп науче, онда се требао ограничити на што мањи број глагола и њихових облика тако, да не претрнају рнзнн глаголп примере за номиналпе облнке својим облицима. Нема тога »признатог немачког стручњака,« који је у тој партији тако поступио, као г. писац Ено Ф. Шулц, кога се г. писац у овој партији искључиво држао, саевим је друкчије обрадио ту партију; употребио је свега два гл н ола (ато, ћађео) са 2—3 лица у индикативу презенса активног и неколико облика од гл. зит. 11 о друш признати немачки стручњацп пс одобравају ни оиај Шулцов постунак, иего уЈотребл.авају у тој партији уз цео индикатив од гл вит и цео индикатив ак.тива и пасива од I коњугаци.је тако, да се поједина врсмена редом узимају у целпни. 3 Други опет ограниче се само на индикатпв презеиса актпвпог и на друго лице императива од II коњугацпје и на неколико облика од гл. зит. 4 Алн по нашем мишљењу најпрактичније би било, да ее место свега тога унотреби за цслу ту партију три времепа од гл. зит (тсИс. ргаез. 1трегГ. регГ.) и та пста времепа у активу I коњугацаје. К томе би се могао додати и тс1. ргаез. ас1;. II коњугације. То би бнло довољно, да се мсгу згодне реченпце пачинитп. Осим тога ученик би се бар нешто припремао за коњугацпјс, кад већ у тој партији почне учити нека времепа у целини. И тако би се могле брже и успешније свршити све 4 коњугације са својим силним облицима, који, као што п сам г. писац у предговору вели, »заЈ 'зимају најопширији део у граматици, а за којс преостају скоро само последњи месеци школског течаја.в На ту мисао, да је требало нека времена у целини у примерима испред коњугација (§ 1—§ 29.) употребити, дошао је г. писац тек онда, када је своју кн.игу већ свршио. Тада је тек увидео, да никако није практичпо, да се премиоги облици онако меха-

тјс1еп(; (§ 14); с1ап(; (§ 18;; сћшауЦ;, ге^пауН, ге§пауегип(;, зирегауегип!;, утш1, аћез(; (§ 20); ГиН, Гиегип!;, ехри^пауН, ехри^пауегип!;, 1гап8рог(;ау11; (§ 21); тетог зит, 1пV еб, посе(;, посеп!;, рог1о, рог1а1;, рогЈаИз, рог1ап(;, (§ 22); р1асе1, р1асеп1, огпауК, зирегауК; (§ 23); Л1сН, (Исипк, еуе1Ше, 1е&о, иозсе, зирегаге, зирегауегипк, уНирегап(;, ују К ; (§ 24); ататиз, ћа1литиз, рагатиз, 1е §1Ц )из, саи1ап(,, огпапк, Шиз1га(;, с!еГепс1ип1, ^ићегпа!, дићегпап!;, ћађетиз, ћаће {18, уј(1ез, У1(1е(.18 (§ 25); Гш, соШ, сгесћ*;, егга1, с1а1нтиз, 1аис1атиз, уНирегатиз, агта\чти8, зирега\1тиз, зогуатегип!; (§ 26); 1е§К;, зсп1Ш (§ 27); с1еће(;, с1сћеп(;, тоиео, ор(,ап(; (§ 29). У1е1ћаћег. 1Јећипдзћисћ гиг Етићип^ с!ег Б'огтеп1ећге. Етз1ез НеП. 2. АиН. \У1еп 1875. 4 Р. "^езепег; у иоменутој кљизи.