Prosvetni glasnik

к р и т и к а

лат. реченицу, по којој ће ондалакше на латпнски иревести српску реченицу. Оваком реченицом могла би со довољно истаћи та особипа лат. личн. заменица: 81 пе§-1е^епз с8 ј Иђ1 посеа. — Тако и у лат. примерима за 18, еа, М (? 24) нсма ниједне реченице са генитивом те заменице, да се покаже њено значен.е за његое, њезин, њихов. А у српским примерима опст долазе две реченице са његов и њихов. — За 8о1из, {окиз (стр 20.) нема такође ниједне реченице међу приуерииа, где би се петакли њихови облици за ген. и дат. синг. Тако исто напомињу се у изводу и главнија ргоп . тс!еПпИа (стр. 21), а за њих оает не палазпмо ниједнога примера. Практично би било, да је г. писац ове речи и из своје граматике изоставио, кад већ није нашао за добро, да неколико згодних примера иза њихове облике наведе. Не можемо са дидактпчког гледишта одобрити на онај распоред, који је г. писац у својим примерима одабрао за 4 правилне коњугације Прво је узет актив за све 4 коњугације (§31—?38), после тога пасив за све 4 коњуг. (§ 39 — 46 §). Примери за актив распоређени су овако: прво долази индикаткв за све 4 коњуг. (§ 31—§ 34), после коњунктив и остали облици за све 4 коњуг. (§ 35—§ 38). Тако исто и за пасивне облике долази прво индикатив за све 4 коњуг. (§39 — §42), а после конјунктив и остали облици за све 4 коњуг. (§43 — §46). За цело је и нрироднпје и практичније, да се и у граматици и у примерима учи најпре прва коњугација са свима облицима у активу и у пасиву, па после да се пређе на остале коњугације тако, да се свака за себе у целини проучи. Ако су г. писца особити обзири на српски језик навели на овакав распоред глаголских облика, држпмо да се ни из тог разлога не може такав распоред одобрити. Сам г. писац вели у примедби за Раззпшт: »овом приликом могу се претварати у Рав81У и онн примери од 4 коњуг., који се налазе у »с1;.« Зар није онда практичније, да се оваки примерн ставе одмах у примерима за актив тако, да се могу активни и пасивни облици одмах упоредити о погледом и на само постајање њихово и на разлику у њиховом значешу ? Даље није ли згодније лат. пасив преводити у српском језику акгивом р Па није ли згодније и лакше запамтити ученику значење лат. пасивног облика, кад му се рече, да се за лат. пасивни облик дода српоксм активном облику само повратна заменица? Дакле и ти обзири, ако их Је г. писац при том на уму имао, не би могли оправдати онакав распоред. Кад се и у граматици и у примерима добро проуче сви облицн прве коњугације, онда су готово већ све тешкоће у учењу осталих кон.угација савладане. Тако ће ученик, упоређујући малс разлике У облицима осталих трију коњугација са проученом I коњугацијом, боље утврдити и само знање облика а и лакше попамтити њихова значења.

471

Још неколико речи да проговоримо о распореду примера за III коњугацију. За ову коњугацију употребио је г. пнсац верба, која праве регГ. и зир на све могуће начине; као: а1о, ш, гкит; сгес1о, сИсН, сШит; с1еГепс1о, псН, пвит; сИсо, сИхЈ, сНскит ; сИзсо сПсПсЈ; ^его »еззс §ез1ит; тМо, т18Ј, гтзвит; уепс1о, сИсП, ЈИит; у1уо У1Х1 ук:1ит (§ 33); ћШо; со1о со1ш си11;ит; сигго сисигг1, сигзит; ес1о једем ; пе»Н§о, 1ех1, 1ес1;ит; ре1о. 1\а, Нит (§ 37);— ; сопс1о, сНсН, сН1ит; сНу1с 1 о, 81, 8ит (§ 41), 1 §п08с0, поу1 покпп (§ 47) и др. Овако учснике 1 разреда учити рсгГ. и зир. III коњугације зове се голи механизам терати. Кад се још и то узме у обзир, да у примерима од ових наведених и многих других глагола не долазе облици од регГ. и вир., или је гага ау18 по гдекоји такав облик, то онда мора и најмарљивији ученик изгубити вољу на учење лат. облика, мора управо омрзнути већ у почетку на лат. језик. Практичност би захтевала, да је г. пнсац уочио оне глаголе, којн праве регГ. п зир. на један исти начин, па да их је сабрао у једну целипу те према томе учинио распоред и примера и самих глагола у речнику. Да је г. писац најпре одабрао таква верба, која праве регГ. на 1, вир. на кта (1е§;о, ето ; асио, Мћио еСс.), после на 1, зит или 81, кит, и на 81,зит — без сумње би се добио и јасан преглед и постигао већи успех. После примера за све 4 коњугације долазе »мешовити примери.« Ове примере навео је г. писац без сумње за то, да се још боље утврди знање глаг. облика. Но з • оваке примере, какве је г. писац одабрао, ми бисмо сасвим противно тврдили. У оваким примерима требало је за сваку коњугацију што више разних облика тако измешати, да се могу поновити облици за све 4 коњугације. Требало је како за I тако и за остале 3 коњугације навести таке примере, у којнма би било облика за сваку оспову (на пр. ата-ћо. ата-гет; атау-1, атау-18зет ; атаћга знп е1с.). Кад би тако били удешени ови мешовити примери, онда би се тек могло са ученицима све поновити , што се односи на све 4 коњугације. Но кад међу »мешовитим примерима« налазимо у једном §-у (48) 9 реченица — има их свега 17 —, у којима долазе глаголи I коњуг. и то понајвише у презенсу (у о реч. ргаез. 3 р. зт§.), а за другу коњуг. само једпу једиту реченицу са презенсом, то се оваким примерима мора у памети учениковој готово збрисати онај преглед лат. коњугација, који је добио учећи сваку коњугацпју засепце. Тако и у осталим »мешовитим примерима» долази понајвише презенс, а ређе долази друго које време од презенске основе. Још ређе је употребљен који облик од основе за перФект. Врло је редак пример са пасивним обликом. За конјунктив се налази врло мало примера (у §-у 48