Prosvetni glasnik

К Р и т

7. 17).« Ученик зна из најближих претходних примера за ћаћо!; не упути ли се на прим. под 1) па стр. [>1. (ез1;), доводи се у забуну. »та§пат врет У1с1ог1ае (§ 13. 5)« требало је у примедби прсвести »Иигез ћоттез раирегевзипг с[иат сћлИев« (јј 1 о. 1Г>). Ову реченицу требало је или целу превести или сасвпм испустити. »8ер1;ет егап1; ге^ез Котапогит (} : 1'Ј. 8).« Зар »егап1» да остане бсз примедбе : да ли беху или беше : У грчком језику има 24 слова 19. 21).« За »има» треба тим пре примедба што у истом јЈ-у долазп лат. речен: 1лп§иа 1а1ша \а§Ш1л с1иаз Мегав ћаће1Л« — 5' ?-у 20. У, 10, 17, 1У треба за »од» примедба; јср овде долази и а (аћ), а ученику је иозпато и за циат да значи »од« из реченице »ниигга није извеспије од смрти »(Ј 1б. 4). — Уа »аппопопо -роа1 С1гг1$1ит па1ит « (§ 21. 9) треба примедба; јер ^е ученик без сумње тај израз морати превестп »прерођена Христа«, кад и у речнику стоји само »паШз рођен.» Или можда г- писац допушта такав превод у 1 ра&р,, што ће без сумње и бити, кад п у српским примерима читамо : Цар Тпберије ,\мро јс 790 год. од основане варогии « (! (§ 21. 19). — »Аппо (1иЈп§еп1езт1о (1естао диаг!о 1)аг1иб т^еШез сор1 .»з ех Аз1а т Еигорат 1;гапзрог1ала1;.« Дч ли је ово било нре или после Христ. ро! ; ења, н зар за т са акуз. не треба никакве примедбе, кад у речнику нема ни смоменаотоме ? — »Алексапдар Ве.шки умро је у 33. години ссога живота.« (§ 21. (). »Отша по1а зип!« (§26. 13) »ОегШт поп ез1;, дијс1 сгаз ГиШгит зН;« (§ 29. 10). Ова речен. стоЈи без икакве примсдбе А за »1псег1;ит ез1, пит питегиз ћозИит тацтшз зћ;« (§ 293.) стоји примедба: »у ппдиректном (зависном) питању стоји сопј.« Нема тога првошколца, који 1>е одмах по овој носледњој реченици и њеној иримедби ногодити, даје и она прва индир. иитање. То исто важи и за ове реченице : »Учитељу је позиато, каква је била вредноћа његових ученика« ; »Неизвесно је, каква ће бити наша смрт.« Најпрактичније би г. писац учинио, да није партикулу пит ни употребио зазависна питања, него да је узео ргоп т1;егго§., што је ученику и онако из извода познато. А и најнриродније је ученика I раз;>еда учити зависне унитне реченице, у којима долази ди1з ко ^шс! шта - У §-у 30. долазе »сотрозИ;* од еззе.« Погрешио је г. ппсац, што није за ове глаголе у речнику ставио пикаква значења, јер ио ономе, што је за ова сотр. у изводу наноменуто, не могу се сви примери превести. Трзбало је бар у примедби навесги згодно зпачење за с1еегип1, ас1ез(;о, оћегхтиз, ргаезепз, ос1Јудеваху (14), има (4) и присуствовати (22). Тако би требало још и за многе друге реченице навесги примедбе, као § 30 13. за »не« ; § 31. 3. за »у« ; \ 32 13 за »У1г1;и1 ;ет«; 8 А у изводу (§ 1) стоји: »У лат. језику ииа 24 слова.«

и к а 475

§ 36. 17. за »уоћ1з;« § 35. 2 и у доцнијим примерима за »да«, »да не,« јер »да« може значити и и1 и 81; »да не« опет пе, и( поп, зг поп (11131); ј! 43. 14 за »љубимо« ; §52. 9 за »не«; § 52. 13 за »да не би били угњетснив (да ли сош. ргаез. или 1трегГ. ?); § 55 9 за »уегећттиг -< и др. — »ћео заИа^из пе (јие Јасекзћиз тпохшз ез!« (§ 53. 13). Ову реченицу не може ни многи иетошколац без примедбе превести. Уз то још «тпохшз« не налази се ни у речнику. »Оне њиве ће (!) се продавати« (§ 41. 14). Шта се употребљава као пасив за уеп<1о" Зар је ^епео за I разред, а особито још онда, кад о томе нема ни спомена напред у облицима? — А у овој реченици: Ј оу ! ти11а 1;етр1а засга егап!;« (§ 6. 38) коректно је употребити сћсаШз место засег, јер уза засег у оваком значењу стоји ген. место датива. Напред смо замерили г. писцу, што није у својој књизи упЈтребио најновијом н&уком утврђени лат. правопис Погрешно је дакле писати сое1ит (стр. 1. 93. е1с.), соепо (111), а(1о1езсепз (72), ерјз1;о1а (?7), пе§ћ§епз (107), пе§'ћ^о (110), УН^Шиз (51), зесићип (106), оћесћо (82), пипгао (110), зо1а1;шт (122), тИПа (16 е!;с.), И1ега (106), кад ће ученик наћи и у Туромаповој граматнци и у класицима: сас1ит, сепо, ас1и1езсеп8, ер1з1;и1а, пе^е^-епв, пе^е^о, Уег^Шиз, заеси1ит, оћоесћо, пипПо, зо!асшт, тјћа, ћИега е1;с. Дахе адјектива : готапиз (стр. 51), ^гаесиз (63), 1а1тиз (63), ритса (6 5), тагаШота (64), даШсит (85), сћпзМапиз (110) требало је писати: Котапчз, Огаесиз, Еа1тиз, Ритса е1с., јер се адј. изведена од пот. ргорпа пишу великим почетним словима. Није требало нигде употребљавати ј. По томе речи: јиз1 ;и8 (етр. 101), с1ејкш (90), аћЈ1С10 (111) е1;с. требало је аисати: 1из1 ;и8, (1е1с1о, аћ1сш е!с. На иослетку не пише се гезрићћса (стр. 105), него се обе речи растављају: гез рићћса, као и гез ГатШаг18 (стр. 110). Кад се пише гез рићћса, онда 1>е се мање грешити у облицима те речи. И ако гез рићћса долази у овој књизи само у значењу: држава, ппак је требало и за рићНсиз-а-ит додаги значење; тако исто и за ГатШапз. И иротив правила о растављању слогова (Туроман § 6) грешио је г. писац, пишући тос^ез-Иа (стр. 45) место тос^е-зИа, ћ18-1ог1а (стр. 51) м. Ш-з^опа, ћоз-^ез (стр. 86) м. ћо-з1;е8, рић-Пса (стр. 57) м. ри-ћНса, рићПсае (стр. 61) м. ри-ћПсае, јиз-Иззтиз (стр. 60) м. шз1;1881ти8, ехри^ — па1а(етр. 87) м. ехри-§па1а. На послетку опазили смо много погрешака и некоректних израза и у српском језику. Погрешно је писати у књизи напиеаној источним говором: б ијах (стр. 23 е!с.) место бејах (бех). Место »укорео треба укорио« (стр. 81); јер се не каже »корегк« него корити. Исто тако место гладнити, жеднити (стр. 82) треба по источном говору глпднети, жеднети. »Имена 60*