Prosvetni glasnik

416

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

дити иа постојанство при уморним и тешким задацима, све то тежи на образовање карактера, веле Енглези. 6. Немају једне терминологије, која је нотребна, како ради бољег разумован.а, тако и што се њоме проотије стављају питања, и много времена уштеди; а ни језик у опште није у свима аравилан и чист. 7. Како су из различнога времена , оне не само да се не подударају и не иду једна другој на руку, него су чисто и иротивуречне. За првих времена наших средњих школа могло је свс то још и поднети, јер тада беше девиза : Дај какву год књигу; боља је и слабија, него никаква, па да се троши време у писању по казивању (диктовању). Алп данас, аосле 50 година од постања, време је да пречистимо и завршпмо рачуне са старом случајношћу, те да свесно започнемо нову еру. Пре свега, ваља да изађе из обичаја, да се брипемо за школске књиге попајвише тек онда, кад пам државна штампарија јави : још мало па од те и те књиге неће имати ни једнога више комада, јер тада хоћемо да имамо на брзу руку у »што краћем року« — оцену дојакошње књиге , у другом »што кра1.ем року« да се (у случају потребе) напише нова, у трећем опет таком року, да се прегледа и поднесе писмени суд о њој , у четвртом да се наштампа , а у петом да се разашље по целој Србији и нађе у рукама ђака, којима је преко потребна. На место таке практике ваљало би израдити добар илан, по коме ће се радити читава група књига, па за тим, било стечајем, било договорним раепоредом , увести у посао све важније стручњаке из целе Србије. Књиге би се писале и једне би биле готове прве године, неке друге године, а остале може бити тек треће године. Али за то време могле би се прерадити или из нова написати све књиге за гимназије, и све по једном плану тако, да све заједно буду један велики, добро учлањени поступни поредак. Међу тим, од дојакошњих књига могле би се оне боље, без промене или са малим оправкама, ирештамиати само у онолико комада, колико требају за једну две, или три године, А које су лоше, њих би требало за сад на брзу руку за прештампавање прерадити, у одређеном мањем броју штампати, а уједно наредити да се према утврђеном плану из нова напишу. Даље, треба бити на чисто шта се хоће управо да постигпе на сваком од четири наставна ступња. Тада ће и наставни планови за сваки испасти како ваља, и програми подесни, и књиге могу битп добре; а при добрим књигама могу ученици (према родитељским приликама) и променути гимназију, па опет да положе испит са врло добрим и одличним успехом.

На првом ступњу, у основној школи, поред морално вероисповедног васпитања, задатак је, да деца добију прва знања. и вичности, које им требају за живот. Други је ступањ доња гимназија. или реалка , које поред морално-вероисповедног, народног и човечног васпитања, обучавају младеж у корисним знањима за грађански живот, и спремају у исто време за слушање различних грана науке. У тим школама се не предаје наука као наука (встепНа, ЛУЈвбепасћаИ) него су то само •лкорисна знања«., иоука, учење, (сћзсМпа, Бећге), спремају се млади&и да буду иисмени , који после иду на занате, у трговину, у учитељску школу, богословију или у горњу гимназију и реалку. — Трећи је ступањ горњ а гимназија или реалка, где се предају разлнчне гране наука, али вмше популарно онако како се иште за општу или боље заједничку вишу образованост (»за ширу образов;шу публику), и као приправа за вишу академијску наставу. — Четврти је ступањ највиша стручна настава, где се предаје нзука као наука. Према томе, књиге за доњу гимназИЈу, не треба да су написане научно по »смсгежи«, која се не иште у тој мери ни у горњој гимназији; тек Велике Школе држе се строго науке. У доњој гимпазији претеже мстод, у горњој ареоблађује наука , а у највишпм је школама сама маука; па и ту има и ирактичкога. вежбања. Изложивши све то напред ради бољег разумевања прелазимо на оцену књига, о којима је реч. II Према свему, што је довде речено, а размотривши пажљиво поднесене им књиге, потаисани су се сложили, да своје мишљење о тим књигама поднесу Главном Просветном Савету, руководећи се овим обзирима: I Да књиге, које не одговарају сувременом стању дотичне науке , које су написане на основи која је већ одбачена, које су пуне погрешака, треба избацити из гаколе, ма какав био програм школским књигама. II да све остале књиге треба сматрати као привремене, док се за њих програми не израде, и да их зато треба прештампавати, ако се потреба укаже, у што мање ексемплара , колико је потребно за годину дана. И тако су поднесене књиге подељене у 4 категорије : 1. Које по ономе што је речено под I треба са свим избацити. Таке су: Мала срис ка граматика за основне школе; Писмени састави за основне школе; Словенска граматика С. Сретеновића; Реторика Ђ. Малетића; Теорија ирозе В. Вујића. За те је предмете боље, да их у колико су потребни, а док се не напишу друге књиге, наставници учепицима диктују,