Prosvetni glasnik

568

ЈАВНА НАСТАВА У КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ

Из приложеног табеларног прегледа види ее : да је класичка чешка гимназија у Прагу 1882 год потрошила 37.000 Фор. а немачка 35.277'| 2 (у динарима 88.880 ); реална пак гимназија у Прагу стоји са 43.940 ®ор. у буџету, дакле 105.456 динара или 25.000 динара више него што је наша в. швола 1876 године стојала. Кад се нрегледа број гимназија то је било год. свега гима. пижнх витих умно жидо се са 0 0 1860 23 6 17 1871 „ „ 35 12 23 50°| о 1882 „ „ 52 16 36 50°| о Број ученика се множио. год. би10 је Чеха Немлца сиега ученика °) 0 1860 „ „ 4.146 2.765 6.923 1871 „ „ 5.173 2.827 7.987 15"ј° 1882 „ „ 10.456 6.338 16 794 105°|° Пзмеђу 1860 и 1881 године број је ученика растао, код Чеха са 15°| 0 а код Немаца једва 0.5°| о . Али од 1871 до 1882. број ученика се двојно и више множио, и то код Чеха и код Немаца, а код ових је већма порастао. Шта се мисли о таком прираштају ученика и како меродавни кругови о томе суде, можемо видети из овога чланка под насловом : „Еаилогна мисао о реформи наших гимназија." „Нећемо ни мало одрицати да радо признајемо назначене мане и недостатке нашег наставног плана гимназијског, у колико их је комисија за ре®орму наставе у средњим школама сазвана обележила, алп норед све своје опширности ипак није један важан моменат довољно оцењен и назначен но само узгред споменут, ма да баш у том моменту леже клице највећих мана данашњег стања гимназија. Ми ту имамо на уму: садашњу страст за учењем: (в^псМгпоН)) и с тиме стоји у тесној вези установљење паралелних разреда, и множење суплената и предавача. Ми нећемо овде разбирати, у чему лежи узрок, да се данас свако дете, само да није слепо , сматра и цени као способно за науку, и да се после кратке припреме налази да је зрело, но ®акт стоји : да се из године у годину број ученика у нашим средњим школама јако множи, и ако остане при данашњој практици да ће се дотле множити, док целокупна

младеж краљевине Чешке не буде једном срећно у средње безбројне школе утрпана. Искуство нам показује да је сада врло лаки пријем у једну средњу школу и да се број разреда паралелних : журно множи. Да не узимам у призрење, колико се умне снаге за продуктивне кругове народне радње одузима, што се иначе без ограннчења личне слободе предупредити не да : инак су остале последице, поглавито за саму школу тако кобне : да управо оне су прави узрок свију чешће описаних и тако живо осећаних мана и подостатака у целој средњој настави. Тај број младића што жедни за науком и што сваке године све више расте, доноси са собом сваке године умножавање нових средњих школа и умножавање паралелних разреда у старијим, јер су сви разреди препуњени па се морају нови да отварају ; а шта то значи код школе које немају довонљо просторије, и какви се ту недосгатци рађају : може се на свакој средњој школи код нас лако видети." Но у чешким окружним варошима — оваки се ледостатци за кратко време поправе. Благодарећи великој готовосги, предусретљивости општина с једне стране , а строгом државном надзору с друге стране, у малим је варошима при чистом свежем ваздуху опасност за здравље ученика много мања него у великим. Сасвим друкчије стојимо у главној вароши (Прагу) где се као у центру, од свију страна лако приступало, као и због других удобности за ученике, ови гомилају и готово гуше, ту се нове грађевине ретко подижу, јер су одвећ скупе, а старе немају довољно просторија, да приме толико ученика и разреда. С тога се узимају приватне куће — какве такве — под кирију, а таке куће ретко одговарају цељи, за које се узимају. Прва штета, коју та манија штудирања вуче за собом, јест по нашем мнењу недостатак удобних школских соба, а тиме се већ осетно штети здравље учепика. Но да и нема тог недосгатка, или да се он даје лако избећи, остаје 2-ги и 3-ћи који се не даје никаквим новчаним жртвама подмирити а још мање уклонити. Ми ту мислимо на средњу спрему, оно што се учи. Чим се број паралелних и нових разреда умножи, мора се и број