Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

613

Београду и при већим и мањим варошима, набавиће се свега тога колико устреба свима. Учитељима и учитељкама основних школа има се овом приликом препоручити: 1. Да све те ствари о којима је овде реч, држе у свему чисто и уљудно ; 2. Да тачно у њих бележе оно аа што је која одређена; 3. Да се сг.акој стварчици и свакој групи ствари зна одређено место у школи; 4. Прозивнице почеће се по новом обрасцу водити од ове нове школске године ; исто тако и списак одређен за записивање ђака који се казне у течају год. 5. Полис књижнице, школских намештаја и научних средстава треба предузети одмах и свршити све до Митрова дне ове године.

Записник Главног САСТАНАК СХХШ 18 Августа 1882 у Бесчраду Били су: председник Д. Нешић; иотпредседник Ј. Пецић; редовни чланови: Љ. Клерић, Арх. Н. Дучић, др. В. Бакић, арх. Нестор, М. Зечевић, М. Миловук Драг. Јовавовић, др. Даза СтеФановић ; ванредни чланови : Св. Вуловић. Јован Ђорђевић и П. Никетић. Привремени пословођа, др. Ник, Ј. Петровић. I Привремени пословођ чита записник 122 састанка који Оавет прима. II Министар просвете и црквених нослова писмом од 13. Августа ПБр. 5581. шаље Савету на преглед сведочанства г Маленице, који се тражи за предавача француског језика у средњим школама. Упућује се наставном одбору. III Председник ставља на дневни ред следећу изјаву г. Мих. Михаиловића, проФесора, као одговор на реферат г. Сретена Стојковића, проФесора о рачуници његовој. Господину Министру просвете и цркв. нослова. Г. Срета Стојковић, реФеренат моје рачунице, за I разр. гим. и реалке, међу многим манама поменуо је и такове које заиста задиру у суштину саме науке. Оне су просто такове, да се никако не би смеле упустити да уђу у школску књигу, кад би доиста постојале, и ако он вели: да су то мане које неби спадале у тако зване круане мане.

Оваки учитељ и учитељка послаће амо извештај до краја м. Октобра, је ли попис тај свршен или не и ако није, зашто ? Сви прописани обрасци могу се добити код месних школских књижара. Ова наредба одмах ће се саопштити на потпис свима учитед има и учитељкама и наредити да је препишу од речи до речи у књигу наредаба своје школе. ПБр. 5975. 20. Августа 1882. год. у Београду. Мииистар иросвете и црквених иослова, рт. ј^ОВАКОВИЂ , С. р.

Просветног Савета Пошто те мане не усвајам, дозволите ми Господине Министре да на исте одговорим : 1. РеФерат вели : Стр. 1. »Да бројати не значи један, два, три итд. већ радњу.« 1. На то одговарам : Бројати доиста значи радњу, и то је речено на стр. 5 бр. 12. У приступу се не може све потанко излагати, већ у одељку где то спада. 2. Стр. 2. »Да метар није јединица за мерење дужииа, површија и запремина«. 2. Метар је доиста мера за све то. Њиме се мери дужина, и то оиако, као што је јасно речено у метарском систему на страни 1?5 бр. 141 и страни 125 бр. 155. — 0 томе постоје нарочита правила, која је реФеренат омашио. 3. Стр. 4. рДа ја »сложеп број« зове.м разноимен, и да нисам објаснио како су његова подељења сасвим неаравилно изведена из његове јединиг^е«-. 3. Ја доиста зовем »сложен број онај у коме нису подељења правилно из јединице изведена и навео сам примере : два дана и ает часова, три ступња и четири минута.