Prosvetni glasnik

614

Ти су бројеви доиста сложени (компликовани), јер не чине 10 нижих јединица једну вишу — али су у радши сродни са целим бројевима, што ће се видети кад на њих ред дође, који је изложеи на стр. 24 у примедби. Оваки предавач рачуна сигурно зна, да се у приступу не може све рећи, јер би онда ои већи био но и сама рачуница. У приступу нисам о ниједном облику бројева опширније гоиорио, и не налазим основа зашто баш о том облику нарочито опширније говорити ? 4. На стр 8. »Да правило под бр. 2 није јасно. 4. Тај је став врло јасан, и објасњује се примером врло лепо, који сам навео на стр. 12 под бр. 4 ђ. Стр. 28 6р. 37. — »Да је правило : » Само се оно да сабрати што је међу собом једнако » не истинито, и из тога би изилазило, да се десетице или стотине неби »дале» сабрати. 5. Ово је правило са свим истинито. У том правилу вели се: »код неименованих бројева једнако је ■ јединица и јединица, десетица и десетица, стотина ит.д. И само се тако што и да сабрати.« РеФеренат греши кад мисли, да се 3 десет. и 5 стотина могу сабрати Не чини то ни 8 десетица ни осам стотина. То се да само написати једно поред другог — по усвојеном закону писања. Писмено бројање бр. 19. Потпуније о томе, какви бројеии морају бити, па да се могу сабрати, разложио сам на стр. 30 бр, 42 и 30. 6. Даље, да ја често под »јединица« зовем и десетицу и стотину, и онда се незна шта је јединица, шта десетици, а шта стотина и т. д. 6. 0 томе је врло површно прочитао. Ја и ако сам где — (не каже се место) — навео реч »јединица« увек ту стоји и реч »тога рода«, што свакојако казује јединице, (десетицу или стотину и т. д). Неће мислим — нико тако што мешати. РеФеренат је по свој прилици мислио на стр. 29, 5 врста одозго, кад је тако што приметио. 7. Стр. 57. »Да сам написао две реченице савршено противне, и пита: шта је од тога двога истина ? Једно или друго ? може пли не може ?.... 7. На први поглед доиста излази противност. Но да ли вреди одредба множења целих бројева и за ове —

(десетне разломке) — бројеве или не, то сам ја потпуно објаснио на стр. 65 бр. 83 а п позвао се на бр, 78 како се у том случају ради. Одредба множења целих бројева не може ту да вреди, већ за случај у 83, а може се само » уобичајени пзраз« бр. "8 да употреби 8. Стр. 62 Бр. 58. рКазује се по ново шта је множење : »У опште је множење онла кад је позната јединица. а тражи се више или мање јединица.« Писац ни једним примером није показао где би се тражило множењем мање од јединице... Тражити мање од јединице значи тражити делове од јединице и тада наступа рад деобе а не множења. 2.. Кад се за килограм плати 12.Д5 колико ћемо платити за 8 Г ' У овом се примеру доиста тражи мање од јединице и рад је множења а не деобе , као што се у реФерату наводи противнО томе. РеФеренат јс по свој прилици мислио на нарочити случај — уобичајени израз : половина, трећина, четвртина и т. д. Но и ту се преварио. Рад је множења у ствари, но због тога, што је код свију тих делова, бројитељ 1. који не мпожи, остаје само да се дели са 2, 3, 4 и т. д. За обичне делове биће говора на своме месту. а за десетне делове ја сам говорио на страни 60 бр. 77 и 78. Изузетак томе знаку ја сам навео на стр. 65 Бр. ^З као и код деобе на стр. 98 бр. 117 Да је несмишљзно речено ово : Тражити ман.е од јединице значи тражити делове од јединице и тад настуна рад »деобе« а не „множења« — ево примера који ће моје тврђење да оправда, а реФерентово да обори : Пример 2 стр. 6. 3. Множењем добијемо : 12 А 5 X 0 К '008 = 0д-10 т. ј. за 8 гр. платићемо 10 пара. Деобом добијемо: 12", 7: 0 К ' ООб^г'562 1 4 гр. за 8 1 " платићемо 156 ЈД 4. Ово је последње апсурд. 9. Стр. 136 »Множипе к\бни метара говоре се на број : 3, 5, 7, 10, 100 и т. д. Множина дакле нема. Ово се не може разумети. И има множина и нема ! Шта је од овога ? 0. Кад се код сваке јединице мере говорило о множинама онда се свагда разумело и казало да је множина 10, 100, 1000 тј. Дека, Екто, Кило. И тих множина т.ј. Дека, Екто и Кило, — тих бројних придева нема у кубна метра, већ на број као 2, 3, 4, 5, ' и т. д. кубних метара.