Prosvetni glasnik

744

себан предмет, него се уз природне науке и тај нредмет у кратко иредавао. Чистоћаје готово у свима школама задовољавајућа. Никад наставници нису већу пажњу обраћали на пистоћу но ове шкодске године и у том погледу можете г. министре бити потпуно задовољни. Што су многи наставници особиту нажњу обраћади на чистоћу, има се ирииисати томе, што су г. г. изасданици прошлих година, прегдедади и бедежиди у протокод каква је чистоћа , а и што је вашим упутством од 10. Маја ове год. наређено: да се и оцена о чистоћи ГЈ аједно с оценом о успеху бедежи у књигу уписннцу. Но и ако су многи ваставници најбрижљивије обраћади пажву на чистоћу, ипак нису биди те среће да примерну чистоћу и одрже, а томе су криве понајвише трошне и рђаве зграде. Шкодске се зграде надазе;-већином.у,врдо жадосном стању и нико се не сећа да те старе и непотребне зграде ваља заменути бољима. Ја сам имао част поднети вама одвојен извештај о зградама, из ког ћесе извештаја видети, да многе зграде ваља сасвим затворити. Кдупе су шкодске врдо рђаве. Обратио сам пажњу у многим шкодама и на храну ученичку.У неким шкодама као у Миданџи, Придворици и др. ученици се хране само овсеницом. Родитељи им доносе често само брашно, па деца сама месе и пеку хдеб. Тај хдеб је сасвим непечен и управо нездрав. Прегдедајући ђачку храну опет сам дошао на ту мисао нда ученици из врдетнијих крајева, којима су куће удаљене од шкоде ваља да се заједнички хране изједногказана као што сам имао част у извештају од 1879, г. нреддожити. С овим преддогом стоји у свези и то да се у овом врдетном ужичком округу заведу среске шкоде. Нарочито сам приметио у рачанском срезу да деца од шкоде до куће имају да иду по 3 добра сахата и кад им родитељи не донесу на време храну морају сами да иду за исту. У путу се нарочито зими намуче, прозебу, и често ни у шкоду се одмах не враћају, него их укућани задржавају и употребљују на разне домаће посдове. Те и још друге незгоде наведе су ме на ту мисао: да ваља у врдетнијим окрузима подићи среске шкоде, у којима ће се ученици заједнички хранити о среском трошку. Што се тиче огрева и посдуге, још се на неким местима не врши распис г. министров. Стараоц иди општина узнма за посдужитеља кога хоће и кога нађе јевтиније и ту се учитељ не пита. Разуме се да така посдуга није као што ваља. Дрва се не набављају према распису на време него се дешавадо, као : у Ариљу, Рогачици и Скакавцима, да шкода у сред зиме није имада дрва и с тога је била распуштена, док дрва нису набављена.

Са набавком научних срестава иде сноро. И ако се у неколико само школа довољна пажња обраћада на набавку учида, инак у гдавноме и у већини шкода остало је по старом и школе трпе оскудицу у училим:>. У томе погледу остајем при ранијим мојим назорима, као што се из мога извештаја од 1879 г. види, да министарство ваља да пошље свакој шкоди потребна учила и општинама нареди, да та учида исплате. Не учини ли се то школе ће још дуго н дуго трпети оскудицу у учидима. Према упутству, ја сам прегдедао уписнике протоколе, да се уверим, јесу ни сви ученици, који су нрошле године походили млађе разреде, нрешли у старије, па сам се уверио да о томе готово није ни у једној школи вођен рачун. Тражио сам о овоме обавештења и од учитеља и од кметова, па мије одговорено: Да општине нису имале нарочити налог г. министров, да све ученике ко.ји су прошде године учили поново упишу и ове године и зато су многи ученици задржани код кућа не довршивши шкоду. На неким само местима навели су за узрок и то, што су се многи ученици нови иријавиди , па да су и стари из мдађих разреда тражени, онда не би имали где да стану, јер су зграде школске тескобне. Сем овога ошптег прегдеда, ја сам у мом иространијем извештају, који у придогу имам част поднети господину министру, у гдавноме пробележио све што се упутством од 10. Маја ове године КПБр. 2757. тражиИзвештај о школским зарадама посдао сам пре неки дан господину министру, из кога ће г. министар изводети видети, које шкодске зграде ваља оправити, а које у интересу дечијег здравља ваља , затворити. Благодарећи г. министру на поверењу, част ми је назвати се г. министра 14. Јуна 1882. Чачак. понизан |Заса јФихЛиповЈга. директор, изасланик за округ ужички.® XVI ИЗВЕШТА Ј г. Јанићија Поповића^ професора, о псновним школама у рудничком округу лГосиодине министре, Прегледао сам основне школе у рудничком округу према вашем упутству од 10. Маја ове г, ПБр. 2757 и о томе вам подносим свој извештај. Испите сам држао у 16 мушких и једној женској школи и оценио радове 18 учитеља и једне учитељке, У школи заграђској свршио сам испит и нашао сдаб успех, ади учитељ који је у њој радио пуна три месеца, није хтео пристати да се рад његовог претходника