Prosvetni glasnik

ГО ДИШ ЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕЕТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА 785 ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

11. ГТИРОТСКЕ НИКЕ ГИМНДЗИЈЕ )} Госаодину Министру аросвете и црквених иослова, Част ми је учтнво ноднети Госиодину Министру извештај о стању овога просветног завода за 1882. школску годину у колико није о нечему преко године јављено самим током званичне администрације. Свн су нредметн предавани у нрвој ноловинн школске године по пограмима које су поједини наставници били поднели почетком школске године, а у другој половинн но новим наставним нрограмима које је министарство изволело послати заводу на употребу. Прелазно стање које је настудило увођењем нових наставних програма у сред школске године морало је пореметити н ток и ред и распоред предавања, те се једва стигло, доводећи у склад иретходна предавања са потоњима, да се исцрпп учебни материјал нредмета до краја школске године. Опширно понављање, дакле, било је само из хришћанске науке, ко.ја се и по количини материјала и по начину учења сматра као јединн лак предмет поред цртања и краснописа. Наука хришћанска, српски и немачки језик, математика и природна историја предаване су по ручним учебницима, а остали предмети, за које није било учебника, диктирани су у обиму и садржини нових наставних програма. Писмени задатци задавани су ученицима са свим по распису, и то из предмета који се рачунањем и мерењем баве. Тако, наставник геограФије од времена на време задавао је ученицима осим цртања континената и појединих држава, још и изналажење геограФске ширине и дужине разних места, одстојање једног места од другог (н висина планина на рељеФглобусу) по размернику појединих карата ; а исирављани су овако : прво су наставници разгледали задатке засебно па погрешне исправљали су на часовима сами ученици пред наставником да би се сами уверили и увидели своје погрешке. Језик је у овоме крају не само здраво неправплан него још вишб сиромашан. Ученици не владају ни десетим делом речи коима се као служе да разумеју садржину предмета што је захтевало од свију наставника мучних напора и настојавање па да се постигне приближан успех према положеном труду. Наставник природних наука, унотребљавао је при предавању учила којима гимназија располаже, као : Збирку минерала и иресованих биљака, Шрајберове слике итд. што се обично шаље средњим школама из министарства просвете. Осим тога изводио је ученике

три пута у поље а и у школи показивао је разне делове свежих биљака а неке је и анализирао по „Флори околине Београда". За хемију и Физику има од апарата овај завод само једну лупу, метар и тегове па и опет су чињени неки хемијски опити у колико се могло без апарата што по занимљивости сво.јој као и вештине ученици радо слушају и успешно уче, али је желети да се по могућству и овај завод снабде бар најнужнијим апаратима. Наставник геограФије служио се Кипертовим и Ханткеовим маПама и атласом Фердхирца. Успех, и, по томе, корист од мапа куд је и камо већи него од атласа из узрока што атлас, по склопу своме, не може бити као мапа изложен ученицима на непрестано гледање и посматрање као што би било кад би сваки ученик морао набавити и имати таки атлас као ручну књигу. Гимнастика се зими не може ни настављати под ведрим небом а и за лето има само барне и рек. За певање није ни било наставника. Газреди нису преоптерећени часовима с обзиром на предмете који утичу на испит учеников, али с обзиром и на предмете вештина не може се рећи да је новим распоредом предмета бог зна колико олакшано разредима кад преко недеље сваки разред на изменице одседи у школи од 8^-12 сати пре и од 2—5 после подне. За потребу овога довољно је само сравнити нед:љне часове старога са часовима новога распореда. Сваки је приљежан ученик испитиван чешће и добијао двомесечну оцену из свију предмета, али неприљежност неких ђака, особито из првог разреда, који ступе у гимназију онако као да нису никад видели школу нити икада чули о каквој дисциплини и реду школском, неприљежност је, кажем, превршила сваку меру. У IV разр. 5 ученика учинило је 1 неоправдан изостанак ,Ш,15 , „ 78 , II „ 24 , , 328 „ I „ 55 , преко 1100 „ Оваком изостајању од школе највише су криви ђачки родитељи који неће да схвате ђачки положај па не мисле да поштеде децу ни од каквих материјалних радова. До Ђурђева дне и које како, али после школа је и ђаку и родитељу последња брига. Узалуд сам настојавао и објашњавао ђачки позив родитељима кад дете не долази у школу очином дозволом. С тога је и због тога кажњено саветском одлуком 24 ученика; 20 из I а 4 из II разреда. После поступних мера 16 је њих за то што је нросто напустило школу, искључено из завода без права 99