Prosvetni glasnik

786 ГОДШПЉИ Ј13ВЕШТАЈИ

а 8 њих с правом на исиит од којих су га само двојица шжушали ; један с успехом а други остао да повторава. Остали се нису впше ни јављали. Због учестаног немира кажњена су 2 из I и 1 из II разреда са по 1 даном затвора. Озбиљнијим осудама, хвала Богу, није бпло повода а о мањим казнама као : клечању, стајању ван клуне итд. приликом часова ннје се водила белешка. Здравље у заводу није било озбиљно потресено, али никад » није било поштеђено од бледоће, красте> шуге, костобоље и осталих последица рђавог живљења, влаге и нечистих станова. У 1 разреду било је и два смртна случаја од назеба и запаљења. Односно кабинета могу рећи да и не постоје осим ако се узме да оно мало минерала, биљака итд. што сам горе навео, може образовати кабинете. Сиромашна библиотека умножена је ове године са неколико књига ц мана а обогаћена „гласницима" српског ученог друштва, али је далеко још, много далеко од тога, да може вршити свој задатак као библиотека. Каква је пак школска зграда и у колико одговара иотреби, довољно показује то, што је, мислим, све спремно да се што пре почне зидање нове зграде за гимназију. Бр. 206. 16. Октобра 1882. год. у Пироту. ДИРЕКТОр Д имитрије А ^лексијевии " .

12. ^ЈЉА^ЕВАЧКЕ ГИММАЗИЈС^Е РЕАИКЕ (( Госаодину министру иросвете и црквених иослови Услед препоруке од 6. ов. м. ПБр. 8036., а према претпису г. Мннистра просвете и црквених послова од 17. Маја 1880 г. ПБр. 2273 потписаноме је част да му у најопштијим цртама поднесе извештај о целокупноме стању гимназијске реалке књажевачке за школску 1881. и 82. годину у следећем : 1. Наставници су предавали прописане предмете по програмима, које су у почетку школ. годпне поднелн, сходно иропису § 9. закона о устројству реалака., наравно с погледом на неблаговремено послате привремене програме, у колико је то било могуће. На овоме је месту потписаноме дужност, да изнесе г. Министру и неке учтиве примедбе проФесорског савета на. привремене прописане програме за средње школе, о којима се тако дуго говорило и писало. Савет проФесорски мњења је, да у привременим програмима нису заступљене како би ваљало : носту-

1РЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА пност, целина и округлина наука, које се предају у нашим школама. Свака наука требало би да се предаје поступно почев од свогд најмањег па до највећег обима и пространства, као што је то случај и у свима страннм напреднијим државама, имајући прк том у вит,у порез, осталог и посгупно умно развиће учелика што је такође нромашено у привременим програмима, о којима је овде реч. Тако би по мњењу проФесорског савета ове школе ваљало у кратким потезима прећи у I и II раз. целокунну српску и немачку граматику, геограФпју, натуралну историју, веронауку и т. д, а не како то стоји у споменутим програмима, из којих се види да је при кројењу истих поклањата већа пажња не само појединим наукама него и појединим партијама из појединих наука, докле су друге врло мало заступљене, па и то не у оном реду, какав је нуждан у настави, која поред истог хоће и велике ноступности. Програм за познавање човека у I разреду тражи опет много више него што то дозвољава број часова и умно разваће ученика ; а у програму из српског језика за исти разред говориће се поред осталог и о стварима које долазе у синтаксу и т. д. што по нахођењу проФесорског савета прави збрку и забуну код деце. А то исто може се рећи у главном и за све науке, из којих би настава у нижим разредима требала да буде сигурна полазна тачка за даље изучавање истих а не камен спотицања. — Тек кад потпуно ступи у практички живот најновија измена § 5. закона о устројству гимназија одређиваће се границама наставнога плана и сталним детаљним програмима и обим појединих предмета када би и нитање у споменутом претпису било на своме месту, а дотле се ништа више не може рећи о томе него што је речено мало час. 2. Према неједнаком обиму наука и ширини нрограма н предмети су за неједнако време свршавани. Тако пет су свршени на крају Априла, два при крају месеца Маја. два у нрвој половини овога месеца, један у ноловини Априла, један у првој половинп овога месеца, а један при крају месеца Марта. 3. На треће питање потписати може рећи ово : ПроФесорски савет и у току ове године често се је занимао и појединнм питањима, која се тичу школе и наставе, али своје закључке о овоме- није стављао на писмено, из разлога, што је имао више прилика да се увери да се је до сада врло мала, а да се не рече баш никаква пажња поклањала гласу колегија гим. реалака. Ато је и главни узрок, што проФесорска савет ни овом приликом нема куражи да изнесе на сто г. Министра своје скромне мисли и расправе о многим школским питањима, а нарочито што се тиче реорганизације наших основних и средњих школа као и главним узроцима,, што ове последње слабо походи