Prosvetni glasnik

794

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА

овоме божансгву надазида и к,од Одовена у Крањској, за то, што се у том предеду надази вис који се зове Триглав Међу тим тај је насдон врдо сдаб, јер је брег то име добио нросто због своја три врха. Да је бидо и божанство Радигост, сведоче нам Хедмодд, Титмар, Адам Бременски. Његов је гдавни храм био у једној вароши која се његовим именом звала, а коју су Немци прозвали Ретра или Ратара. У овоме раскошно украшеном храму смештене су биле статује словенских богова. Радигоста је представљала слика ратника. Њему је носвећен био један коњ. Једна нланина у Моравској, две или три вароши у Чешкој носе име слично имену Радигоетову, и из те се наличности изводило, да је и у тим крајевима била раширена сдужба Радигосту, што може врдо лако и бити. Да додамо јоште Ригевита или Рановита, ратничког бога с острва Ригена, који је под једном дубањом имао седам дица, а у једној је руци држао седам мачева, даље Јаровита који нас опомиње на Јарида рускога. И Јаровит је био бог ратнички. Како су балтички Оловени биди у неирекидним ратовима са својим немачким или скандинавским суседима, они су тога ради и својим боговима дали карактер већином ратнички. Осим тога они су ноштовади читаву гомилу ненознатих идола репа^ее е^ Мо1а (рићиз 8т§'и1а оррк1а гесЈпгмМшгк, како вели Хедмолд. Може се мисдити, да је дотицај са Германцима и Окандинавцима узрок, што се код ових Сдовена развила открита, јавна служба религиозна, и што је постао нарочит сталеж свештенички. Ва тако што немамо података и за друге народе словенске. IV Да приђемо к боговима нижима, који су одвећ многобројни. Да их има, већ је Прокопије назначио; а много их је преживело и увођење хришћанства, те још и сад живе у народноме уображењу. Најпознатије су нимФе иди дријаде словенске, које Срби зову вилама , Руси русалкама, Бугари јудама, дивама или самодивама. Оне играју чудновато коло на месечини, живе по планинама, стенама иди водама, и мешају се у живот човечански. Ва њима долазе рођенице или суђенице које бде

над рођењем и живљењем човековим, и нису ништа друго него нека врста вида. У западних Сдовена верује се у Морену као богињу зиме иди смрти. У Моравској, кад се прибдижи продеће, мдади људи иду певајући песме да баце у воду дутку, која њу представља. У Русији се зимња студен симболично представља чудноватом једном личношћу, К.шчејем бесамртником, и Бабом Јчгом, маленом старицом која путује у некаквом авану, бришући метдом траг који би својим продаском оставила 1 . Кућа или домаће огњипгте, дом, има у Русији за заштитника духа који се зове домовој т. ј. куКник; шуме имају свога који се зове љеши (т. ј. шумски); поља имају иолудницу, која одговара полудневнои злом духу бибдејском. Ова иста веровања имају у различитим обдицима екоро сви словенски народи. У Руса нарочито нема ниједног тренутка у животу. нити појава у црироди који не би имао своје божанство и који не би био предмет традиционалне службе која понајвише води евоје постање од обреда некадашње религиозне церемоније. 0 тим се, на прилику, доводе у везу обреди о Божићу, Ускрсу или о Ивању дне. Међу највоћма раширеним и најомиљенијим веровањима јеете веровање у вампире. Реч вамаир тешко је растумачити, али је она очевидно сдовенскога иорекла. Пољски се каже уијор, руски уп/мр. Другу једну словенску реч вукодлак усвојили еу Турци, Грци, Арбанаси и Румуни. Вампир је умрли који ноћу излази из свога гроба и иде те сиса крв живима док они сиавају. Да би се сиречило повампиравање, ваља тедо вампирово иробости иди га осакатити. V Да угоде евојим боговима, или да их за што умоде, Сдовени су чиниди молитве или жртве. Жртва ее зове и објет. а та реч значи обећање или завет учињен боговима. У Срба ее завети и данас чине, и много ее на њих држи. На жртве еу снаљивали волове и овнове, и то понајвише на висовима или у шумама где су им се идоли налазиди. Приношени су на жртву и плодови с поља. Жртве од људи биде су, као што изгледа, ретке, но међу 1 Ка1з1оП; Каз81ап Ро1кка1е8,