Prosvetni glasnik

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГША

тим бивало је и њих у Оловена балтичких и у Руса. Осим балтичких Оловена, о којима већ цоменусмо мало више, божанска елужба ннје поверавана нарочитоме свештеничком сталежу. Њу су нршиле иородичне или нлеменске старешине или кнезови. Храмови балтичких Словона били су тако величанствени, да су удивљавали летоиисде и иутнике. У осталих Словеиа зна се само за кипове од дрвета или од камена, и као да се на њих једине ограпичавала релчгиозна уметност. Главне евечаносги преко године имале еу за главни иредмет борбу светлости и сенке, пролећа и зиме, унраво два сунчана обрта. Зимски сунчани обрт светкован је под именом коледе, која је реч у ствари латинско са1епс1ае, и ушавши у језик јужиих Словена, од њих је отишла у све остале језике словенске. У обичају је још и данас. Оветковина летњег сунчаног обрта зове се у Русији куиалм (од имена бога куиала). Хануга, знатан словенски митологист, поређао је све светковине словенског народног веровања у хронолошки ред и начинио од њих митологаки календар. Може се подићи питање, да ли су Словени веровали у живот с оне стране гроба? Да они нису држали, да ее на овоме свету све са смрћу свргаава, сведоче нам веровања о вампирима, о којима смо мало пре говорили. Душа је за њих држалац живота. Дугаи се пак приписивало езојство, да може тело за време спавања и оставити. Еад се већ једном дугаа потнуно одвојила од тела, она се опет радо враћала на месго, у ком је већ становпла. По стварима које су искоиаване из словенских гробова и које су са мртвацима сахрањив;;не, може се поуздано мислити, да су веровали у продужење живота носле смрти. Меето, где су дугае после смрти за на век одлазиле, звало се нав или рај Ову последњу реч узело је после хришћанство за свој појам о животу после смрти. То је место пуно сунчаних зрака и зеленила, и оно што се о њему прича, јако оиомиње на приче о пољима јелисејским Има и реч словенска за иакао (меето где се грешници кувају у кључалој смоли), али изгледа, да је овде мисао у свему и потпунце хришћанекога порекла. Умрли је у Словена еахрањиван највише под прагом куће своје. Велике хумке или гомиле (мо- I

795 гиле) показују и едд места где су се заједнкчки сахрањивили ; оне су, дакле, заједничко гробље. По сведочапствима грчких, латинских и арапских писаца (императора Мавриција, светога БониФација, Ибн Дасте и т д.) каткад је и жена свога мртвог мужа у гроб иронраћала. У многих нлемена био је обичај спаљивања телееа; неки су или телеса спаљивааи, или их у земљу ногребавали, како кад. Покојнику се за спомен и част давала евечаност која се зове тризна. 'Гу су се вршиле војничке игре, а на крају је чињена гозба. На послетку, религиозна веровања незнабожачких Оловена чинила су, да су они лакше него икоји други народ могли примити хришћанство. У њих, осим балтичких Словена, није било нарочитог свегатеничког сталежа, који би био интересован да одржи веру, од које је њему самом углед долазио; религија је у њих била вигае ред домаћих обичаја, него ли средсгво, које је могло имати утицаја на власт и управу. Трпљивост је религиозна била у њих толико развијена, да се у уговорима међу Византинцима и Русима. које емо горе комињали, незнабожачки богови у заклетви помињу упоредо с хришћанскима, и да се храм светога Илије подизао не далеко од кипа Перунова. Нагон подражавања, који је једна особина расе њихове, чинио је, да еу без борбе примили религију узвишенију, која је не само давала хране њиховој машти, него је доносила рећ разрешене оне задатке које еу њихови наивни мити безуспешно покугаавали да разреше. Требало је само да се хришћанство нокаже, и то под обликом неинтерееовања, не носећи са собом никакву задњу мисао освајања или асимилације. Тако је хришћанство мирно и без икаква гоњења или крваве борбе цродрло међу Чехе, Моравце, Пољаке, Русе, Србе и Бугаре. Међу Словене у Полабљу хришћанетво је нечовечним начином уношено од Немаца, грабљивих и на освајање склоних, те се није ни могло утврдити. Незнабошци су у Полабљу више волели цомрети, него се одрећи својих богова и њихових храмова, докле су сви други Оловени драговољно примили проповеднике који су из Рима или из Цариграда међу њих слани

ОО 1